Branič

БЕЛЕШКЕ

447

правника, ма да су чињене велике припреме од правника у Новом Саду д а учесници Конгреса буду достојно примљени. Отсутности правника допринело је и то што није одобрен уобичајени попуст на железницама од 75% као што је то био случај са свима досадашњим Конгресима, будући да су државне власти увек сматрале, да највиши државни интерес захтева да се омогући учешће правника на Конгресима под најповољнијим условимз. А к -1 се може Конгресном одбору пребацити шго није био довољно енергичан у захтеву да се Конгрес одржи прве наредне године и да не прође три године размака између седмог и осмог Конгреса, а потнисати прима на себе одговорност за овакав поступак јер је био члан Конгресног одбора, овоме одбору не може се пребацити да није уложио све напоре да се издејствује повластица од 75%. Он и поред свега тога није успео да убеди надлежне факторе о потреби давања ове повластице, па !е тако овогодишњи Конгрес правника остао без уобичајене повластице на железницама, што је један од главних узрока за слабу посету правника. Конгресни одбор није чинио довољно пропаганде за Конгрес и није у пуној мери развио своју активност да Конгрес популарише међу правницима, ма да се припремљеној Споменици не може ништа пребацити, ни у погледу научном, ни у погледу техничком. Конгрес је свечано отворен 10. септембра у великој сали Дома посвећеног Краљу Ујединитељу под претседништвом првог потиретседника г. Др. Стевана Адамовића, из разлога, што је претседник Конгреса поднео оставку, у присуству великог броја правника махом из Војводине, Новог Сада и Београда. У поздравном говору г. Др. Адамовић је се осврнуо на значај Конгреса и на теме које имају да се изуче, па је Конгрес саслушао неколико поздравних говора од којих је нарочито запажен говор г. Русомира Јанковића претседника Удружења југословенских судија, који је говорио о судијској сталности и потреби доношења судиског закона и говор г. Лазара Лилића који је изнео пред.Конгрес веома тешко стање адвокатских приправника. На Конгресу је исто тако прочитана свечана тема О улози Војводине у развоју нашега права, коју је обрадио секретар Конгреса г. Др. Илија А. Пришћ професор Универзитета. Ова свечана тема оставила је најбољи утисак на присутне.На једном месту чини нам се да Је г. Др. Пржић погрешио што је говорио о томе, да је учешће војвођанских правника у јавном животу Србије често изазивало завист код домородаца, пошто те зависти у опште није било, будући да је позната ствар, да су Срби из Србије своју браћу из Војводине увек најширокогрудије примали, не питајући готово никад за њихово порекло, веру и друго. Док се Војвођани нису почели да организују у Удружење Војвођана, многи Војвођани сматрани су Србијанцима. Али су тачне констатације г. Др. Пржића о веома значајном утицају Војводине преко њених правника на јавни живот и развој права у Србији, што је врло добро подвучено у метрополи Војводине, у Новом Саду. Ми смо на Конгресима имали још у два маха свечаних тема: у Скопљу О значају Душановог законика, коју је тему обрадио г. Др. Метод Доленц професор Универзитета, и у Дубровнику 0 значају Дубровника за развој права код Јужних Словена, коју је тему обрадио ондашњи претседник Конгреса г. Др. Иво Политео. Зато смо с правом очекивали, да ову значајну тему О улози Војводине у развоју нашег права обради сам претседник Конгреса, пошто у том погледу имамо преседан са Конгресом у Дубровнику. Ово не зато што би можда претседник Конгреса стручније ову тему обрадио од секретара г. Др. Пржића, већ зато, што ова свечана тема долази у атрибуције претседника, пошто је претседник Конгреса најпозванији да говори о улози Војводине, тако значајној у развоју нашег права. Рад у секцијама био је ограничен на веома мали број правника, тако да у том погледу можемо сматрати, да Конгрес није успео. Правници су показали да се за предложене теме у главном не интересују, што ,је жалосна констатација, а што опет има везе са малим бројем присутника на Конгресу. Они који су редовно на Конгресима радили у главном нису дошли. Резолуције су доношене у празним салама са необично малим бројем присутника, ма да су квалитативно на врло високом научном нивоу. Другог дана Конгрес је закључио свој рад, пошто је саслушао и прихватио неколико врло умесних сугестија од стране г. Др. Лазара Марковића бив. Министра правде у погледу будуће организације Конгреса,