Branič

498

,Б Р А Н И Ч'

Касациони суд је аашао да стоји ревизиски разлог из § 597, тач. 3. грпп. Наиме, кад је призивни суд празилно нашао, да је суд овлашћен да умери хонорар тужиочев с обзиром на извршене нослове — § 27. у вези § 23. Закона о адвокатима, — онда је неосновано разлагање да није утврђено, нити да је тужена страиа навела, које је гтослове тужилац за туженика извршио а које није. Ово са разлога што се из саме изјаве заступника тужиоца на уеменој расрави пред првим судом види, да је тужиоцу отказано пуномоћије 5-У1-1935, год,, као и да је туженика на рочишту пред Државним Саветом заступао други правозаступник, према чему је налажење призивног суда у противречности са утврђеним чињеничним стањем. Стога је Касациони суд укинуо закључком призчвну пресуду и правну ствар вратио истом суду на поновву расправу и одлуку. Закључак I грађ. већа Касациоаог суда од 10-IX-1938. г. Рев. бр. 742/38. Тјх . М. Ивановик секретар Касационог суда у Београду.

Може ли се у порабном поступку тражити раскид уговора о закупу иа основу § 704. грађ зак. Тужиља Б. К. преко свога пуномоћника отказала је туженом Ф. М. закуп локала за 15. јануар 1936. год. а са разлога што је купила то имање и што јој је исто потребно за личну употребу. Овај отказ учинила је преко X кварта који је отказ и уважио. Противу овога отказа тужиља поднела је своје приговоре наводећи да је он — тужени са закуподавцем Б. М. ранијим власником закључио уговор о закупу и да му је исплатио кирију све до 1. маја 1936. г. а да са садањим отказиваоцем нема никаквог уговора о закупу, те да тужилац може тражити раскид уговора на основу § 704, г. з. те да нема места порабном поступку. По одржаној расправи Срески суд за град Београд пресудом П. 214/36. од 4. фебруара 1936. г. одржао је отказни закључак на снази са ових разлога: „да је отказ стана учнњен од стране тужиоца Б. К. туженику Ф. М., на закону основан и да се као такав има одржати на снази, и то са следећих разлога по § 704. гр. зак., ако сопственик ствар дату под закуп прода другоме, онда се уговор о закупу раскида, осим у случају, ако је нарочито противно уговорено, или ако је уговор о закупу у јавне заложне књиге на исто добро уведен. Па како је признањем туженика у приговорима његовим од 13. .јануара 1936. г. утврђено, да је имање — кућа у којој се налази отказно закупно добро — локал — прешло у својину тужиоца, те да је наступила промена власништва отказног закупног добра, то је суд нашао, да у конкретном случају стоји случај предвиђен у § 704. грађ. зак. и да следствено томе, тужилац има право, да туженику откаже закупно добро — локал, те да је оспорени отказ од 5. јануара 1936. г. на закону основан. Суд је ценио приговор туженика — да по § 704. гр. зак., тужилац ако хоће да раскине уговор о закупу, да то може остварити редовном тужбом у редовној грађанској парници, — па је нашао, да је тај приговор неуместан, јер пропис § 704. гр. зак. не предвиђа могућност захтева за раскид уговора о закупу у случају промене власништва имања у коме се налази закупно добро, као што је то случај на пр. са прописом § 703. гр. зак,. већ поменути § 704. гр. зак. изрично каже „да се уговор о закупу раскида", што по нахођењу суда значи, да се од момента промене власништва ствари под закуп дане, ранији уговор о закупу има ех 1е§е сматрати раскинутим, те према томе тај раскид уговора о закупу није потребно остваривати тужбом у редовној грађанској парници, већ у том случају има места отказу у скраћеном порабном поступку — § 651. гр. зак. Суд је ценио и приговор тужене стране изнет на усменој расправи од 4. фебруара 1936. г., — да наиме тужилац ништа није доказао да је сопственик имања у коме се налази отказно закупно добро, — па је нашао, да је исти приговор неуместан, и без важности, јер није истакнут у приговорима од 13. јануара 1936. г. већ тек на усменој расправи, те се као такав не може узети у обзир — § 659. од 1. гр. п. п., а поред овога, исти је приговор у супротности са изјавом туженога у приговорима од 13. јануара 1936. г. из којих се види, да туженик признаје да је тужилац по „некој пресуди" постао сопственик имања — куће, — у којој се налази отказно закупно