Branič

536

„Б Р А Н И Ч"

По ревизији тужиоца, Касациони суд у Београду, пресудом од 26. марта 1938. године Рев-2172/37. потврдио је пресуду Окружног суда са разлога: „Навод ревизије да је призивни суд дао погрешну правну оцену о спорној ствари и погрешно на спорни случај применио пропис § 265. грађ. зак. пошто није утврђено да је Морава спорно земљиште нанела уз здравицу тужених нити је утврђено да ли је овај нанос везан непосредно са обалом на којој лежи здравица тужених, неоснован је, јер је према утврђеном чињеничком стању призивни суд дао правилну правну оцену о спорној ствари и правилно на спорни случај применио прописе материјалног закона, а наводом да није утврђена чињеница да је спорно земљиште нанос уз здравицу тужених иако суд ову чињеницу узима за утврђену, напада се у ствари чињеничко стање утврђено од суда, што не може бити предмет ревизије — § 597. грпп. Навод ревизије, да није утврђено да ли је спорно земљиште, везано за обалу на којој се налази здравица тужених без вредности је, пошто се из чињеничког стања изложеног у пресудама првог и призивног суда види, да је Морава доцније пошто је нанос већ постао, променила ток вршећи пресек тако да је спорно земљиште одвојила од неспорног имања тужених, али ова чињеница нема никаквог утицаја на одлуку суда по овом спору. Исто тако неоснован је навод ревизије, да су први и призивни суд пропустили да констатују да на обали садањег тока Мораве постоји го спруд и незираћен појас из чега би се дало закључити да Морава није имала једно устаљено корито, да би спорно земљиште могло постати на носом, већ да је Морава у току 20 до 30 година своје корито стално померала остављајући један део истог с леве стране као спруд, те да се стога на спорни случај има применити пропис § 264. г. з. Овај навод ревизије неоснован је стога, што се њиме износи чињеничко стање противно ономе које је суд утврдио, а и сам тужилац у тужби је навео да је спорно земљиште постало наносом у смислу § 265. грађ. зак. услед постепеног померања земљишта а не напуштања речног корита. Са наведених разлога неоснован је и навод ревизије о томе, да су туженици били дужни да докажу дуговремену државину од 24 године да би на тај начин утврдили да су одржајем постали сопственици спорног имања а да је тужилац своје право на спорно земљиште које има по пропису § 264. грађ. зак. изгубио услед неупотребе, јер кад по оцени суда овде није случај у питању из § 264. грађ. зак. већ из § 265. грађ. зак. онда туженици нису дужни да доказују дуговремену државину спорног имања, пошто су они по § 265. грађ зак. постали сопственици спорног земљишта посталог наносом одмах чим Је нанос извршен. Стога изнети ревизијски разлог из тач. 4. § 597. грпп. не стоји. Не стоји ни разлог ништавости из тачке 5. § 571. грађ. зак. у томе, што пуномоћник тужиочев није био у могућности да прегледа призивне списе ради улагања ревизије, јер ова околност и када би била утврђена не би чинила ниједан разлог ништавости предвиђен у закону, па ни онај из тач. 5. § 571. грпп. који постоји онда када странка није правилно заступљена у томе спору, а не и у оваквом случају. Не стоји ни навод ревизије да је приликом увиђаја суд повредио начело непосредности тиме, што је вршење увиђаја поверио само једном судији, док остали чланови суда нису били на терену, јер се из записника о вршеном увиђају од 20. децембра 1936. године види, да су приликом вршења увиђаја били присутни сви чланови суда, а сем тога по § 464. грпп. увиђај се може извршити и преко одређеног и замољеног судије, те не би било повреде начела непосредности ни онда кад би увиђај извршио један одређени судија. Исту тако нема недостатка поступка ни у томе што призивни суд, противно сзом доказном поступку није одржао призивну расправу на месту спорног имања, већ доцније у суду, јер по § 373. грпп. суд није у току поступка везан за свој доказни закључак, већ га може и изменити. Неоснован је и навод ревизије о нестручности вештака, јер по § 447. грпп. вештаке одређује суд по преслушању странака, те је суду остављена и оцена стручности вештака, а из списа се види да странке, у току поступка нису приговориле стручности вештака.