Branič

О ПАРНИЧНОЈ ЛЕГИТИМАЦИЈИ СТРАНАКА и. т. д.

519

Ог. Адам П. Лазареваћ, судија Окружног суда за град Београд, хонорарни наставник Београдског универзитета. €> пареично! легитимациЈи страиака ио з^хсону о мобиЈашу правних дела мзке&н стечаЈа Парнична или стварна легитимација јесте једна од врло важних претпоставки за побијање правних дела изван стечаја. У овој процесно-правној области нарочито је значајно питање о томе: ко се све и под којим условима стварно може појавити као носилац права на побијање, односно права на тужбу, и противу кога се све то право може употребити. Другим речима, ту се важност питања о постојању парничне легитимације испољава у оба облика ове установе; али је пасивна легитимација у овој области још важнија од активне, мада се иначе, тј. уколико је реч о правним споровима уопште, више води рачун и већа важност придаје активној легитимацији. И заиста, главни моменат у проблему ванстечајног побијања правних дела, и управо његова суштина, састоји се баш у томе проналажењу правога туженика, да би се противу њега конкретни спор могао пуноважно засновати и окончати. Како пак и за ову врсту правних спорова углавном важе сва досадања општа излагања о парничној легитимацији, ми ћемо овде укратко изнети само оно, чиме се та установа нарочито одликује у овој интересантној и још недовољно познатој и обрађеној правној области. 1 ) Наиме по закону о побијању правних дела изван стечаја активно су легитимисана она лица, која тај закон овлашћује на подизање захтева за побијање. То су у начелу они повериоци, који су у стању да докажу: 1) Да је њихова тражбина у смислу закона и з в р ш н а, тј. да се оснива на једноме од тзв. извршних наслова исправа и одлука предвиђених у § 2 извршног поступка, и 2) Да постоји стварна или само вероватна немогућност њенога поступног намирења. Ови пак услови за активну легитимацију јасно показују, да су за парничну легитимацију у овој правној области првенствено меродавни и одлучујући више објективни елементи, те да је то у истини с т в а р н а легитимација 5асћ1е§Шта*шп за вођење спорова. Међутим, пасивно су легитимисана у споровима за побијање она лица, против којих се може подићи захтев за побијање. А тај захтев практично се може подићи у облику нарочите — формалне тужбе, па затим и у виду приговора и тзв. репликације. Пасивно легитимисана лица у оваквим случајевима одн: споровима називају се стручно противницима п о б и ј а ња; а то нису увек само туженици у формалноме смислу

) При овоме излагању послужићемо се нарочито одличним делом г. Др. Божицара С, Марковића: Право побијања изван стечаја, Београд 1935, у коме је установи парничне легитимације посвећена довољна пажња. Уколико је пак реч о појму и значају париичне легитимације уопглте, в. нзшу расправу: О појму парничне легитимације, Архив, свеска за јули—август 1937; затим Пра .о на тужбу и парнична легитимација у материЈалном и формалном смислу, Бранич, свеска за мај 1938, с обзиром и на тамо наведену литературу.