Branič

АДВОКАТ НЕ МОЖЕ ИСТИЦАТИ ПРИГОВОР итд.

579

одлука, имао у виду општи интерес да се Комори као организадији јавноправног карактера омогући и олакша правилно функционисање и пошто је ради тога циља њене одлуке о овој чланарини наведеним законским прописом огласио као исправе које су одмах извршне у смислу закона о извршењу, да се не би употребом правног лека од стране чланова одуговлачила наплата, — то се има узети да оваквој одлуци Коморе припада дејство правноснажности, на коју се треба увек обазирати по слЈ^кбеној дужности (§ 507 Грпп.), и да је њоме дефинитивно утврђена траж бина тако, да се не може о истој више одлучивати и спор водити, пошто је баш то закон хтео да онемогући, а сем тога то би било и бесциљно. Следствено томе суд не би могао пресудом у опште да одлучује о томе, да ли је дужан и колико да плати на име чланарине адвокат-члан Коморе, пошто је то остављено у надлежности саме Коморе, те би у случају поведеног спора код суда имало места приговору недопустивости редовног правког пута (§§ 354, 355 став 3 у в. §§ 357 и 101 Грпп). Према томе у овом практичном случају приговору застарелости није било места, пошто је одбор Коморе већ донео решење о наплати чланарине, које је одмах извршно, те производи дејство аналогно дејству осуђујуће пресуде. Овим је решењем прекинута застарелост (§ 945 гр. зак.) и све време, које је протекло до дана доношења решења, пропада, губи се тако, да нови рок застарелости тече од дана донетог решења Коморе. Да ли ће тај рок бити онај који је иначе у грађ. законику предвиђеи за застарелост ове тражбине (§ 928 д г. з.) или пак онај дужи рок од 24 године (§ 928ж и §930а грађ. зак.) спорно је, 1 ) 2 ) 8 ) јер према једном гледишту за тражбине које су пресудом досуђене — а аналогно општим прописима и ова се тражбина има сматрати досуђеном, — и ако су подлежа«е краћој застарелости, важи од момента донете правноснажне пресуде редовна застарелост од 24 године, док по другом гледишту у овом случају и после пресуде тече рок застарелости која је иначе за дотичну тражбину прописана, а не дужи рок застарелости од 24 године, ако иначе за тражбину не важи ова дужа застарелост. Ово друго гледиште оснива се на аргументацији да пресуда има само декларативно дејство: да константује да ли постоји или не постоји право које је спорно, а не конститутивно: да ствара неки нови положај између странака или ново право, те да захтев који је пресудом утврђен ступа на место старе тражбине као нова тражбина, која до сада није постојала, Према томе тражбина која је извршном одлуком утврђена подлежи истој застарелости као и пре доношења пресуде. Међутим прво гледиште узима сасвим противно овоме. 3) Ова забрана одобрена на основу наведеног решења Коморе, има се сматрати оправданом у смислу § 386 гр. суд. пост., и ако ово решење није судска одлука донета по тужби повери-

') А. Ђорђевик, Теорија гр. суд. пост., II стр. 172. 2 ) Др. Д. Арапђеловаћ, Процесно право, II стр. 224 и даље. 3 ) Најман. прев. од С. Греговића, II стр, 1061.