Branič

582

.БРАНИЧ"

тање овог поступка, који се код Државног савета редовно покреће тужбом, и који би пореметио рокове из § 134, већ се има у виду поступак предвиђен у ономе закону, који такво средство назива жалбом, тј. и закону о општем управном поступку, и који је потпуно у складу са § 134. Одступање од овог закона само је у томе, што решавање поводом жалбе о правилности одлуке надзорне власти није остављено старој управној власти, већ је у циљу заштите самоуправе града поверено Државном савету, који, према томе, ради у оваквом случају као виша управна власт, а не као административни суд, Услед тога жалба која му се изјављује против решења надзорне власти подноси се на начин прописан у закону о опшгем управном поступку за подношење жалбе, а не онако како је у закону о Државном савету и управним судовима предвиђено за подношење тужби. У следству овога, и благовременост жалбе се има ценити само према дану, када је послата надзорној власти односно када је код ње примљена у случају непосредне предаје, тако да је за питање благовремености без утицаја дан када је жалба послата Државном савету, непосредно {одлука опште седнице Државног савета од 1 фебруара 1936 год. бр. 3014/36). Као што се види горњом одлуком Државног савета дато је аутентично тумачење § 134 закона о градским општинама, те је ово питање правилно расправљено и скинуто са дневнога реда, тако да у будуће поводом изјаве жалбе на одлуку надзорне власти, поводом задржавања од извршења решења већа градске општине или претседника, неће бити забуне коме треба да се та жалба упути и која власт је надлежна да цени благовременост ове.

Др. Милош Стјеиан, суд. приправник — Велико Градиште. Матерм|ално-правни приговори у грађанском парничном поступку Нови грађански парнични поступак није ни једним својим прописом нормирао рад суда у случају да туженик стави који од материјалних приговора тужбеном захтеву. Разлог томе је тај што је законодавац сматрао да грађански парнични поступак нема за задаћу да то нормира, него да прописи о томе као прописи чисто материјални морају бити садржани у којем од законика који нормирају материјално право. Међутим и ако то на први поглед изгледа сасвим тачно, ипак боље осмотривши ствар долази се до закључка, да не би било на уштрб да је и у том правцу донето неколико прописа у грађанском парничном поступку. Истина је да закони материјалне природе морају постављати услове уз које ће становити приговор ове врсте успети или не, али какав ће поступак суд провести поводом уложеног приговора и у ком ће облику донети своју одлуку све је то морао нормирати грађански парнични поступак.