Branič

СУДСКА ПРАКСА

589

где их скупља и ограђује од осталог света; колонијалне државе резервишу далека острва а у раније време Аустралија, читав један континент, била је намењена осуђеницима.

СУДСКА ПРАКСА Зрело размишљање увек постоји онда, ако је између зачете замисли и почетка извршења дела прошло онолико времена за колико је потребно да разум превлада над осећајима. Кре 23/1937 Нови Сад 26. маја 1937. г. Окружни суд у П. пресудом својом Бр. Кзп. 14/1936. од 27. новембра 1936. г. прогласио је кривим опт. Д. Ђ. М. и С. Љ. што су 4. јануара 1936. у П. око 19 часова сачекали у капији пок. А. Г. овд. трговца у намери да га убију, пошто их је већ претходно истог дана овај истерао из радње псујући им матер и тако га опт. Д. Ђ. М. на знак опт. С. Љ. да пок. долази ударио три пута ножем у доњи део врата између врата и левог рамена у правцу напрама грудном кошу расекавши велики крвни суд услед чега је наступило унутарње и спољне крварење, које је проузроковало смрт, па су тиме извршили умишљено злочинство противу живота из § 167. од. 1 к. з. и то опт. Д. Ђ. М. као извршилац а опт. С. Љ. као помагач. Стога их осуђује 1 опт. Д. Ђ. М. по § 167. од. 1. к. з. применом § 30. од. 1. к. з. са 15 година заточења а 2 опт. С. Љ. по § 167. од. 1. к. з. а у смислу §34. од. 3. к. з. у в. § 70. к. з. са 10 година робије и по § 46. од. 1. к. з. на траЈан губитак часних права и т. д. Опт. К. Љ. ослобађа се од оптужбе на основу § 280. од. 1. ст. 2. к. п. да је по извршењу горњег дела спријатељио се са опт. Д. Ђ. М. и сазнавши за извршење истог отишао с њима 29. јануара 1936. г. у Смедерево поверенику Радничке Коморе Г. П. којег су обојица замолили да им на њихове пословне књижице удари печат са датумом 4. јануара 1936. год. навађајући му, да се они већ од тога дана налазе у Смедереву, што је овај и учинио у доброј вери, па је тиме учинио злочин из § 141. к.з. итд. До овакве пресуде дошао је Окружни суд на основу доказног поступка проведеног на главном претресу преслушањем оптужених сведока и читањем списа, доносећи предњу одлуку. Наводећи у разлозима у погледу квалифиације дела, да не стоји дело из § 167. од. 2. бр. 1. и 4. к.з., већ дело за које су проглашени оптужени кривим, а на име нема доказа да су оптужени ова дела извршили после зрелог размишљања, и из користољубља. Обзиром на признање оптужених које је и суд прихватио упознали су се 3. јануара а 4. јануара око 4 часа по подне били код пок. А. који их је из радње избацио и опсовао им матер, те су око 7 часова у вече извршили дело убиства, овај кратки размак времена од 4 часа по подне до 7 часова увече недовољан је за зрело размишљање. Оптужени су се на убиство одлучили одмах по изласку из радње, те је одлука за извршење моментано створена, а искључено зрело размишљање. Поред овога не стоји казив користољубља, јер би се оптужени боље спремили, те дело извршили у стану а не у капији, па је са ових разлога усвојио предњу квалификацију дела. Остале наводе одбране суд је одбацио. Поводом ревизије и призива Оделење Б. Београдског Касационог суда у Новом Саду уважава ревизију државног тужиоца изјављену због повреде формалног закона озн. у § 336. бр. 6. к.п. те поништавајући пресуду Окружног суда у колико се иста односи на опт. Д. Ђ. М. и С. Љ. на основу § 350. бр. 2. к. п. упућује ствар истом Окружном суду, на нови претрес и одлуку. Решења у погледу осталих правних лекова отклања, остављајући иначе пресуду Окружног суда нетакнуту а са ових разлога: Противу пресуде Окружног суда уложили су и то држ. тужилац ревизију у погледу осуђујућег дела пресуде због повреде формалног закона из § 336. бр. 6. и повреде мат. закона из § 337. бр. 2. к.п. и призив због благе казне; наводећи да одлука суда, да опт. Д. Ђ. и С. нису извршили дело после зрелог размишљања и користољубља у противречности са до-