Branič

„Б Р А Н И Ч"

Доводећи у везу одредбе § 478. са одредбама § 479. грађ. закона долази се до закључка да је законодавац у § 479. грађ. зак. поновио одредбу из § 478. грађ. зак. да нема окрњења законог дела ако је завешталац. женској деци оставио више од половине своје имовине, а да га има ако је то учињено у корист кога другога. Апелациони суд усваја други део примедаба Касационог суда, али како налази да је први део истих релевантан по пресуђуње овога спора, дао је своје противразлоге напред изнете. Општа седница Касационог суда у Београду одлуком својом од 18. октобра 1938. год. Рев. 219 одбацила је противразлоге Апелационог суда и усвојила примедбе свога већа. За повраћај мираза жени поред мужа, одговоран је солидарпо и свекар као старешина задруге. (Пресуда Касационог суда у Београду од 28» јануара 1938. год. Рев. 1256/37.). У правној ствари тужиоца Л. С, противу туженика А. С. и М. С. ради повраћаја мираза и накита, Срески суд у Пожаревцу пресудом од 21. јануара 1937. г. П-474/36., осудио је туженике да тужиљи солидарно врате. мираз и накит са разлога: „Тужилачка страна је навела: Тужиља се 1933. год. венчала са туженим А. и дошла у кућу његовог оца — туженика М., пошто је њен муж тужени А. живео а и данас живи у кући свога оца — туженика М. Пре две године тужени су тужиљу најурили из куће а тужиља је потом повела бракоразводну парницу и брак је извршном пресудом духовног суда између тужиље и туженика А. разведен. Приликом ступања у кућу тужених тужиља је као мираз донела 5 акова вина, 10.000 динара, које је њен деда: дао туженику М. као старешини куће и заједнице, у којој је живео туженик А. и 50 малих дуката у злату, од којих је туженик А. утрошио три у вредности 540 дин., осталих 47 комада враћени су тужиљи приликом изласка из њихове куће. Тужиља је више пута тражила од тужених да јој врате њен мираз у 10.000 динара, пет акова вина и три мала дуката, али они то нису хтели учинити па их је зато и тужила суду и молила да суд. донесе пресуду као у диспозитиву. За доказ својих навода предложила је доказ саслушањем странака, читањем оверених преписа саслушања туженика М. пред општ. управом у Б., од 12. априла 1934. год. доказ преслу шањем Б. Т., М. М., Ј. Т., све из Б., а поднела је и пресуду црквеног суда. Епарх. Браничевске Бр. 11919 и обавест истог суда, за доказ да је брак између тужиље и туженика А. разведен. Тужени су преко свога заступника признали да је тужиља заиста била донела као мираз туженом А. 10.000 динара, 50 малих дуката, од којих је тужени А. потрошио за своје потребе 3 комада, а осталих 47 вратио тужиљи, као и 5 акова вина, који су утрошени на дан свадбе. Тужени А. пристаје да врати тужиљи 10.000 динара, а вино и дукате сматра да није дужан да врати. Тужени М., ма да тужени А. живи са њим у заједници и под његовом очинском влашћу, налази да није обавезан да врати тужиљи спорну миразну вредност јер је по закону на враћање мираза обавезан само муж па ма њему да је мираз предат. Стога је молио да се тужбено тражење према њему одбије. Суд је провео доказ читањем пресуде Црк. суда Епарх. Бранич. Бр. 11919 од 30. децембра 1936. год. и обавести истога суда, као и доказ читањем саслушања туженика М. пред општ. управом у Б. од 12. априла 1934. г., а остале доказе предложене од стране тужиље суд је одбио као сувишне' јер је признањем туженика утврђено чињенично стање тужбе. Признањем туженика А, и М. утврђен је навод тужбе да је тужиља ггоиликом ступања. у кућу тужених донела као мираз 10.000 динара, 5 аков& вина и 50 дуката, од којих је тужени А. утрошио 3, осталих 47 вратио тужиљи, а пресудом духовног суда епарх. Браничевске бр. 11919, утврђено је да је брак између тужиље и туженика А. разведен, па је стога и* тужбено тражење о повраћају мираза оправдано — §§ 760., 765. и 766. гр. з. Како је туженик М. као старешина задруге примио од тужиљиног деде поменутих 10.000 динара, што је утврђено и његовим данашњим признањем ппп признањем на саслушању код опт. Б., где је изјавио да је он примио 10.000 динара али да их неће вратити док се брак не разведе, те је за по-