Branič

СУДСКА ПРАКСА

враћај мираза тужиљи одговран не само муж тужиљин туженик А. већ и ње гов отац туженик М. као старешина задруге, која и данас постоји измећу њих и који је као такав од тужиље, односно њеног деде и примио миразно добро — § 507., 510. и 534. гр. зак., па је стога суд и донео пресуду као у диспозитиву". По призиву туженика Окружни суд у Пожаревцу пресудом од 29. априла 1937. г. Пл. 123 преиначио је пресуду Среског су^а само у погледу досуђеног интереса, са разлога: <Цр Да је првостепена пресуда у свему, изузев Једино почетног рока од када "су туженици дужни плаћати тужиљи интерес на досуђену јој суму од 10.000 динара, правилна и на закону основана, а да призивни разлози не стоје и то све са разлога изнетих у образложењу првостепене пресуде. Шт'о се пак тиче почетног рока од када су туженици дужни плаћати интерес тужиљи Л. на досуђених јој 10.000 динара призивни суд је нашао, да је исти у конкретном случају, а пошто овде није у питању уговорени интерес и тражбина са одређеним роком доспелости, дан подизања тужбе — 3 децембра 1936. г. као дан када су туженици на повраћај позвани § 887. гр. зак. а не 10. март 1934. г. када је тужиља напустила кућу туженика ' како је то првостепени суд погрешно узео те је у томе и у толико само' и ваљало првостепену пресуду преиначити, што је призивни суд и учинио". По ревизији туженика и тужиље Касациони суд у Београду пресудом од 28. јануара 1938. г. Рев. 1256 потврдио је пресуду Окружног суда са разлога: „Тужиља изјављеном ревизијом побија пресуду призивног суда са разлога означених у § 547. бр. 2, 3, 4, а те разлоге образлаже: Што је призивни суд погрешно разумео и применио § 887. гр. зак., јер је тужиља опоменула туженике на повраћај мираза и накита још 12. априла 1934. г. што је утврђено изведеним доказним чињеничким сгањем и испитом туженика М. код општ. суда на дан 12. априла 1934. г. Према томе, интерес се има рачунати од 12. априла 1934. г. Поводом оцене ових ревизијских разлога Касациони суд је нашао, да предњим наводима ревидент удара на погрешну правну оцену •— тач. 4. § 597. гр. п. п. Истицање погрешне правне оцене је неосновано, јер је призивни суд правилно нашао, пошто у конкретном случају није уговорен интерес, нити _ је тражбина са одређеним роком доспелости, да се почетни рок за плаНање интереса има сходно пропису § 887. гр. зак. рачунати од 3. децембра 1936. г. као дана поднете тужбе. Према томе неоснован је ревизиони навод, да се интерес има рачунати од 12. априла 1934. г., као дана када је тужиља опоменула тужену страну на повраћај мираза, а ово зато што саслушање датира пре развода брака између тужиље Ј1. и туженог А., односно пре доношења пресуде духовнога суда, јер се по § 766. грађ. зак. мираз не може тражити, док брак траје. Зато се има узети, да су тужени опоменути на враћање мираза после престанка брака тужиље са туженим А. од дана тужбе по овом предмету како је то призивни суд узео. Тужени М. у своме ревизијском писмену побија у целини пресуду призивног суда са ревизијских разлога из т. 2. § 597. гр. п. п. Упуштајући се у оцену предњих ревизијских разлога, Касациони суд Је нашао: Ревизијски навод да тужени М. као отац, ма да је примио мираз у место свога сина А. није одговран за повраћај истог, већ да то припзда по закону мужу а да тужени М., ако га је утрошио може одговарати једино своме сину — мужу тужиљином а не тужиљи — неоснован је, јер ,1е призивни суд правилно нашао, да је за повраћај мираза тужиљи одговоран не само муж тужиљин туженик А. већ и његов отац туженик А4. о зато што се из утврђеног и констатованог чињеничког стања § 368. гр. п. п. првога суда, а на коме базира и призивна пресуда, види да је туженик М. примио мираз у 10.000 динара од деде тужиљиног, као и да тужени А. живи у заједници код туженог М., који је старешина задруге коЈа и сада постоји, те је зато према оваквом чињеничком стању, да је тужени М. старешина задруге, да је на своме саслушању код опшг. Б. изЈавио да неће примљени новац вратити, док се брак не разведе, који је случаЈ сад настао, то је призивни суд правилно нашао, да је тужени М.