Branič

СУДСКА ПРАКСА

„Тражила је да се тужилачка страна одбије од тужбеног тражења и да се' осуди да плати трошкове, а да испиту сведока на које се позвала тужилачка страна нема места. На усменој расправи изведени су докази предложени од парничних страна прочитавањем свих приложених исправа уз тужбу и одговору на тужбу, док је суд закључком одбио извођење доказа средством преслушања сведока на које се тужилачка страна позвала ношто би исти били без утицаја на пресуђење ове ствари. Ценећи проведени доказни материјал, а на име извод из књига за уписивање рођених цркве Меховинске тек. бр. 13/34., суд је у смислу §§ 336., 368. и 406. грпп. нашао: Да је тужена Б. рођена 20. јануара 1907. године, од матере Ј. одвојено живеће жене М. Б. из Драгиње а из поднете пресуде Духовног суда Епархије Шабачке од 1. маја 1908. године, Бр. 2186 види се да су до тада пок. М. Б. и жена му Ј. били у законом браку. По § 113. грађ. зак. брачна су деца сва она која се у законом браку роде. За такву сматра закон сву ону децу која се после сто осамдесет дана од дана венчања, или за 300 дана после смрти мужевљеве или коначног развода брачне свезе од законе супруге роде. Према овоме пошто је тужена Б. рођена од мајке Ј. одвојено живеће пок. М. Б. на дан 20. јануара 1907. године, дакле, у време када је она Ј. била у законом браку са пок. М. Б. то се тужена Б. у смислу наведеног законског прописа има сматрати за брачно дете пок. М. јер ни сам пок. М. њену брачност није могао порећи у смислу § 114. грађ. зак. нити је порекао — § 128. грађ. зак. Та чињеница што је у изводу из књига рођених назначено да је тужена Б. ванбрачно дете по нахођењу суда, с обзиром на горе наведено, није у стању да обори горњу законску претпоставку из § 113. грађ. зак. о брачности тужене Б. Исто тако по нахођењу суда без утицаја је на брачност тужене Б. што је у пресуди духовног суда бр. 2186/908. назначено да се брак између М. и Ј. разводи због тога што је Ј. родила ванбрачно дете Б. једно с тога што се из исте пресуде не види да је извршном постала а друго с тога што с обзиром да тужена Б. је рођена у законом браку пок. М. са женом му Ј. ни само доказано блудочинство супруге ништа противу брачиости детета не помаже — § 114. грађ. зак." По призиву тужилачке стране, Апелациони суд у Београду пресудом од 1. маја 1936. године, Пл-340 преиначио је пресуду Окружног суда и пресудио да тужена Б. није брачна кћи пок. М. Б. са разлога: „Погрешио је Окружни суд што је нападнутом пресудом одбио тужилачку старну од тужбеног захтева заснивајући своју пресуду једино и искључиво на законској претпоставци из § 113. грађ. зак. а на име да је тужена Б. рођена у законом браку између пок. Б. М. и њене матере пок. Ј. одн. да брак између њих у времену рођења тужене Б. још није био разведен без обзира на то, што су они последњих три године пре развода брака па и у времену рођења тужене Б. живели одвојеним животом. Овакво нахођење Окружног суда погрешно је, јер је Окружни суд приликом доношења одлуке по овоме спорном иитању требао да има у виду како садржину приложене пресуде Духовног суда Епархије Шабачке у вези са констатацијом у изводу из протокола рођених цркве Меховљанске и да је тужена Б. ванбрачно дете, тако и наређење § 114. у в. § 128. грађ. зак. који законски прописи предвиђају случај да се дете, и ако је рођено у законом браку, има сматрати као ванбрачно, ако је утврђено да за време од 300 дана између супружника није било телесног смешања, па после овог законом одређеног рока дете буде рођено. Прелазећи на оцену овог чињеничког стања, а које је утврђено код првога суда, Београд. Апелациони суд налази: Из извода протокола рођених цркве Меховљанске Бр. 13/34. као јавне исправе — §§ 388. и 406 грпп. види се, да је тужена Б. рођена на дан 20. јануара 1907. године од своје матере пок. Ј. као одвојено живеће жене пок. Б. М. и да је у односиој рубрици поменутог извода наведено да је ванбрачно дете. Из пресуде Духовног суда Епархије Шабачке од 19. маја 1908. године Бр. 2186 такође као јавне исправе види се, да је пок. Ј. мати тужене Б, последње три године живела одвојено од свога мужа пок. М. да му се никако није враћала на продужење брачног живота (Уверење суда општине Драгињске од 30. марта 1908. године, Бр. 767) и да је у оваквом одвојеном животу родила дете — тужену Б. због