Branič

,6 Р А Н И Ч"

као старешина задруге — § 507. и 510. гр. зак. солидарно одговоран за повраћај траженог мираза са туженим А. — § 545. гр. зак. Према томе неоснован је и ревизијски навод погрешне правне оцене због одлуке о солидарној обавези обојице туженика. Ревизијски навод да је у погледу одбране туженика о дукагима и вину, која, вели, одбрана није извиђена, те да зато призивни поступак има недостатака, кожспречавају да се ^твар исцрпно претресе и темељно оцени — тач. 2. § 597. грЧт. п. — неоснован је, јер према нахођењу Касационог суда не стоје истакнути недостаци. Призивни суд је на основу утврђеног чињеничког стања правилно утврдио, да се поред 10.000 динара примљених од тужиље као мираз, у миразно добро, убрајају и дукати и вино — §§ 760., 765. и 766. грађ. зак." Ако отац у законском року, по § 128. грађ. зак., не поведе спор за доказивање ванбрачности детета, дете се сматра за брачно, без обзира што је у књигама рођених заведено као ванбрачно дете. (Пресуда Касационог суда у Београду од 18. новембра 1938. године Рев. 951/37.). У правној ствари тужиоца Ч. Б. и осталих противу Б. жене С. Е. због утврђивања ванбрачности детета, Окружни суд у Шапцу пресудом од 5. јуна 1935. године По-1235/34. одбио је тужиоце од тужбеног захтева са разлога: „Тужилачка страна претставила је стање ствари овако: Да је пок. М. Б. бив. земљ. из Драгиње умро 17. јануара 1915. године а по смрти од најближих крвних сродника оставио сестре: А. жену Т. К. из Шапца, П. уд. О. из Меховина, мајку Б. уд. Б. из Драгиња. Да је пок. М. био ожењен, али да га је жена Ј. са којом није имао порода напустила после кратког времена и да је брак између пок. М. и жене му Ј. разведен на штету Ј. због тога што је она родила ванбрачно дете по изводу цркве Меховинске тек. бр. 13. Да је овај брак разведен пресудом Епархијског Духовног Суда Епархије Шабачке од 19. маја 1908. бр. 2186 и да је ту пресуду оснажио и Велики Духовни суд, али да је пресуда Великог Духовног суда услед ратова у бежанији пропала, а позвали су се на сведоке који су ту пресуду читали. Да су према овоме а у смислу §§ 394. и 395. грађ. зак. заоставштину пок. Маринка наследиле његове поменуте сестре А. и П. и мдти му Б. од којих су П. и Б. своје право наслеђа уступиле тужиоцу Т. а Т. К. и његова жена А., исто имање продали Ч. и Љ. Б. из Драгиња по белешци потврђеној код првостепеног суда у Шапцу 11. маја 1923. године, Бр. 7955 да је пом. А. ж. Т. К. умрла и да је њен једини наследник и претставник Б. Т. К. из Шапца. Да је се тужена Б. појавила и тражила да наследи имовину пок. М. и да су тужиоци упућени на парницу да докажу да Б. није брачна кћи пок. М. те да нема право да наследи његову заоставштину, да поступајући по поменутом решењу поднесе тужбу противу тужене Б. којом траже пресуду да тужена Б. жена С. Е. из Бобовика није брачна кћи пок. М. Б. из Драгиња и да према томе нема права на његову заоставшу имовину. За доказ својих навода тужилачка страна поднела је: пресуду Духовног суда Епархије Шабачке бр. 2186/908. г. белешку Шаб. Прв. суда бр. 587/23., уверење општине Шабачке бр. 19166/34., извод рођених цркве Меховљанске тек. бр. 13/34. и решење Београд. Апелационог суда Р-4804/34. Тужена страна у своме одговору на тужбу навела је: да је пок. М. Б. умро 17. јануара 1917. године, и од свога потомства после своје смрги оставио своју кћер тужену Б. као једину своју наследницу, јер да је тужена Б, рођена у законом браку свога оца пок. М. и мајке Ј. на дан 20. јануара 1907. године, што се утврђује крштеницом. Да поднета пресуда духовног суда Епархије Шабачке Бр. 2186/908. не само што нема никакве правне вредности, јер иије постала извршна у погледу на развод брака између пок. М. и жене му Ј., већ у овом конкретном случају и када би се утврдило да је иста постојала њом би се баш несумњиво утврђивала чињеница да је заиста тужена Б. рођена у законом браку пок. М. Б. са женом му Ј. пошто датум њеног рођења долази на 17 месеци пре датума доношења ове пресуде, те се баш несумњиво истом пресудом утврђује да је тужена Б. заиста кћи пок. М.