Branič

СУДСКА Г1РАКСА

се оно има сматрати за брачно по самом закону без обзира на то да ли је у књигама рођених заведено као ванбрачно. Закон даље у § 114. грађ. "зак" прописује да ни само признање супруге ни доказано блудочинство супруге против брачности детета не помаже, па у толико пре на питање о брачности детета не може имати утицаја констатација заведена у књиге. С тога је и поред наведене констатације у књигама рођених законска претпоставка о брачности детета постојала, те је пок. М. ако је желео да исту обара, био дужан да поведе спор у законском року а кад то није учииио ова законска претпоставка је постала необорива и тужена Б. се има сматрати за брачну кћер пок. М." Ако је задруга образована из два мушка члана, па један умре, и остави за наследиика кћер, други члан задруге не може се, по § 529. грађ. зак., користити исплатом наслеђа у новцу, пошто је смрћу једног задругара задруга угашена. (Пресуда Касационог суда у Београду од 30 августа 1938. год. Рев. 701). у правној ствари тужиоца С. С. противу туженика С. А., због наслеђа, Срески суд у Алексинцу пресудом од 11. марта 1937. год. П.-1053/36. одбио је тужбени захтев са разлога: „Тужилац је у тужби и на расправи преко свога пуномоћника представио, "да је извршним решењем среског суда у Алексинцу од 25ЛМ936. год. Обр. 2127. упућен на редован грађански спор надлежном суду противу туженика, те да тим путем докаже, да има право да део наслеђа тужене С. који се састоји из 1/2 половине имања описатог у диспозитиву, исплати у новцу, те је он у смислу овога решења поднео тужбу и свој тужбени захтев образложио на следећи начин: да је он — тужилац са оцем тужене С. а мужем тужене Д. по смрти пок. им оца М. наставио заједнички задружни живот и да је отац тужене С. пок. Ж. од кога тужена С. доводи своје право наслеђа умро као задругар у рату 1915. год. оставивши као јединог наследника кћер С., те је према изложеноме овлашћен да део наследнице С., на коме има право уживања тужена Д. исплати у новцу, иа како му ово право тужене не признају, молио је суд да пресудом утврди да има места исплати овог наслеђа у новцу, те да га и исплати било по споразуму између њега и туженика било по процени вештака. За доказ навода позвао се на решење среског суда у А. Обр. 2127. од 25/У-1936 год., уверење општинске управе у Нозрини бр. 1732. од 14/Х-1936 год., а предложио је и саслушање странака. Накнаду парничних трошкова тражио је. Тужена Д. и тужена С. са својим пуномоћником на расправи изјаиили су: да тужбени захтев не признају, јер је исти неоснован, пошто у конкретном случају не може се применити пропис § 529. грађ. зак., јер је смрћу пок. Ж. оца тужене С. и мужа Д., престала задруга, пошто је од мушких лица — задругара остао само тужилац, те у моменту појављеног питања исплате наслеђа у новцу, није било задруге, јер нема потребних елемената у закону предвиђених за постојање задруге, па како је право исплате наслеђа женским лицима у новцу признато само задрузи и ником више, то је тужбени захтев неоснован, а навели су и то, да је тужбени захтев преурањен, јер се ово право могло тражити тек по смрти тужене Д-> к °Ј а има право удовичког уживања на делу наслеђа наследнице С. па су са свега овога предложили да се тужбени захтев у целости одбије и тужилачка страна осуди, да им накнади парничне трошкове. Суд је извео доказивање путем понуђених доказа по тужиоцу, чему се тужека ^страна није противила, па је по завршеној усменој јавној расправи ценећи доказни материјал изнет у овоме спору у смислу § 368. грпп по слободном судијском уверењу нашао: Рсшењем среског суда у А. Обр. 2127. од 25/У-1936. год. утврђено Је да Је пок. М. отац тужиоца и пок. Ж. умро 1897. год. 9. фебруара и да Је после смрти од мушког потомства оставио синове тужиоца С. пок. Жив., оца тужене С., који је такође умро 1915. год. у рату а после смрти оставио као једину наследницу тужену С. као и удовицу тужену Д., а поднетим уверењем општинске управе у Н. бр. 1732. од 14/Х-1936. год. утврђено Је да Је пок. Ж. умро као задругар тужиочев, а овим је утврђено и то