Branič

94

.БРАНИ Ч"

не би на основу овакве тапије на имање одобрила зајам, те би тиме и циљ баштињења био промашен". По призиву тужене стране Апелациони суд у Београду пресудом од 22 јануара 1938. године, Пл. 1903/37, преиначио је пресуду Окружног суда и туженој страни признао право девојачке спреме, удомљења, издржавања и уживања на спорном имању са разлога: „Што Апелациони суд не усваја примену закона на утврђено чињеничко стање и ако је то први суд учинио. Ово са следећих разлога: тужилачка страна тражи судску одлуку о томе: да тужена Л. нема право девојачке спреме, удомљења, издржавања ни уживања на имању описаном у мерама и границама у пресуди Окружног суда, а описаним у тапији на име пок. П. М. Н. бив. трг. из Ниша потврђеној од стране првостепеног суда у Нишу 2. VI. 1926. године, под бр. 16536, које је продато од стране Управе полиције у Нишу на дан 4. јула 1938. за дугове пок. Н. и да се на њу, Окружиу банку а. д., као купца изда чиста тапија без овога терета. Међу странкама није спорно, да је тужилац купио имање на јавној продаји, а из приложеног огласа о јавној продаји који је изишао у Службеним новинама бр. 123. од 3. VI. 1936. год. види се да је имање било оптерећено са 9 разних терета прибележних у јавне књиге а који терети силом § 489. кп. падају јавном продајом. Али исто тако из огласа се види, да се имање продаје са теретом девојачког издржавања, спреме и удомљења Л. кћери пок. М. П. бив. трг. из Ниша, а од кога је дужник Н. П. ово имање и наследио, према распоредном решењу неспорних дела судије нишког прв. суда од 25. новембра 1922. године, бр. 19538 М. 1226 који се терет не скида. Па кад је на јавној продаји свима лицитантима продавано и они лицитирали ово имање под овим теретом тужене Л. и кад је тужилачка страна под овим теретом имање купила и када се она на јавну продају није жалила онда она нема више права од онога које је купила, нити може сада да тражи тапију без овог терета. Према оваквом стању ствари, без икаквог је правног значаја и утицаја да ли тапија имања гласи на дужника Н. да ли се Л. раније одрекла свога права, или није, јер тужилачка страна није ни купила имање по тапији, — већ по огласу у Службеним новинама и по протоколу лицитације. Сам тај факат, што се једно имање продаје под теретом издржавања спреме и удомљења једног женског детета врло много утиче на купце у опредељењу цене. Па кад је тужилачка страна ипак купила под тим теретом, онда се она не може сада тога терета ослободити, а при том тражити извршење јавне продаје. Са ових разлога Апелациони суд се није ни упуштао у детаљну оцену доказа о томе факту да ли се је тужена Л. раније пре удаје одрекла или не. Јер ако га се и јесте одрекла према брату дужнику Н. — она је то право обновила приликом пописа и јавне продаје према лицитантима па и према купцу — тужиоцу, који је пристао да то имање купи и купио под њеним теретом". По ревизији тужилачке стране, Касациони суд у Београду закључком од 3. септембра 1938. године, Рев. 754 укинуо је обе пресуде са разлога: „Основан је ревизијски разлог из т. 4 § 597. грпп. јер је призивни суд, с обзиром на утврђено чињеничко стање дао погрешну оцену спорног питања, када је нашао, да тужилачка страна будући да је спорно имање купила на јавној продаји под теретом издржавања, спреме и удомљења тужене Л. и на продају се није жалила нема више права да доказује, да ли на истом постоји овај терет или не, нити да тражи издавање тапије без овог терета. Овако схватање призивног суда не може се узети као правилно, јер баш када би се и узело као тачно, да је спорио имање тужилачка страна купила под спорним теретом она само услед тога није изгубила право, да у спору доказује, да тај терет на купљеном имању не постоји, и да тражи његово брисање. Уношење овог терета у оглас о продаји не може створити право, које не постоји ако исто не сгоји. Да би се могло узети, да постоји нечије стварно право на туђем имању оно мора бити задобијено на начин законом прописан за то право. За службености, са изузетком удовичког ужитка н. пр. меродавни су прописи § 342. у в. § 292. гр. зак. и интаб. уредбе, односно сада § 7. Зак. о изд.