Branič

СУДСКА ПРАКСА

камион са материјалом за рад туженог предузећа, од чега зависи питаље да ли улази у категорију помоћног особља или не, као и да ли има лраво на тражење накнаде за прековремени рад у смислу § 10. зак. о зашт. радника, то Касациони суд није могао преиначити пресуду призивног суда већ је у смислу § 604./ЈУ грпп. донео диспозитивну одлуку". Јокпч Д. СмиљашЉ, секретар Касаи. суда у Београду. Главни дужник и јемац да ће тај дуг бити о року плаћен не могу бити истовремено утужени и осуђени једном пресудом да дуг солидарно плате, већ прво мора бити утужен главни дужник па тек ако се од њега не може дуг наплатити онда наступа обавеза јемца да дуг плати и да оуде за јо утужен зко то неће добровољно д& пјшти «, (Пресуда Касационог суда у Београду Рев. 166/38./1. од 30. новембра 1938. год.). Срески суд у Прилепу пресудом својом од 17. фебруара 1938. год. П.275/37. у правној ствари тужиоца К. П. заступаног по његовом сину К. М. трговцу из П. противу Ј. Ђ. брашнара из П. и Ј. Д. из П. ради^исплате дуга у износу од дин. 2260; пресудио је. „Тужени Ј. Т>. и Ј. Д., оба из П. дужни су исплатити солидарно тужиоцу 2260 дин. главног дуга са 6% годишњег интереса од 26. маја 1937. год. до исплате и накнадити парничне трошкове итд... У своме образложењу првостепени суд је навео између осталог ово: „Тужилац тврди да је тужени Ј. Ђ. куповао брашно из његове радње у циљу продаје у својој брашнарској радњи и том приликом остао му дужан утужену суму. Пошто је знао да тужени Ј. Ђ. нема никакве имовине, са којом би могао располагати није му хтео дати робу, на кредит, док му се није подјемчио његов отац Ј. Д. Пре извесног времена тужени су се посвађали и тужени Ј. Ђ. напустио је очеву кућу. Тужилац тражи да му Ј. Ђ. исплати овај дуг, пошто се је обавезао да ће га исплатити ако га Ђ. не плати, али он није хтео. — Тужени Ј. Ђ. признаје да је узимао брашно у тужиочевој радњи до 30. јула 1937. год. Тврди да је тога дана дао тужиоцу у његовој радњи дужну суму без икакве признанице, пошто ни до тада није никада признанице добијао; да том приликом нико други сем њих двојице није био, као и да му није познато да је његов отац. Ј. Д. јемчио за њега. — Тужени Ј. Д. тврди да је тужиочев син М. долазио к њему пред Ускрс 1937. г. и питао га, да ли може да даје сину му робу Ва кредит; да му је Ј. Д. рекао да је то његов посао и да ради како хоће, а да му није дао никакво јемство за дуг свога сина. — Суд је после проведеног доказа преслушања сведока: К. Г., П. Р., П. Ј., П. М. и К. М. нашао: Неспорно је међу странкама да је постојао дуг у утуженом износу, само што тужилац тврди да није још исплаћен, док тужени тврде противно. На основу навода тужиочевог саслушаног као странке суд се је заиста уверио да су истинити његови чињенични наводи, који су поткрепљени и исказима подменутих сведока. Наводима Ј. Ђ. да је платио поменути дуг суд није поклонио веру, пошто се његови искази ни у чему не слажу са исказима сведока К. М. — Што се тиче пак туженог Ј. Д. оца туженог Ј. Ђ., суд је стао на гледиште, да је фактички дужан платити тражени дуг солидарно са својим сином, пошто се је како се види из исказа преслушаних сведока: П. Р., К. Г. и К. М., заиста обавезао да ће он платити у случају ако не плати његов син. Факт што он моментално не живи заједно са својим сином нема никаквог утицаја на законске последице које проистичу из овог правног одношаја, пошто је он дао пристанак, да буде јемац. — На основу напред наведених чињеница, суд се је уверио да су наводи тужених неоправдани па их је као такве одбио и донео пресуду као у диспозитиву". Противу ове пресуде уложили су призив тужени на Окружни суд у Прилепу, те је призивни суд донео своју пресуду Пл. 39/38. 13. маја 1938. год. која гласи: „Окружни суд делимично призив уважава и пресуду Среског суда Прилепу П. 275/37. од 17. фебруара 1938. год. укида и делимично преиначује и пресуђује: Тужени Ј. Ђ. дужан је исплатити тужиоцу К. П., трговцу 2260 (две хиљаде двестотине шесдесет) динара, главног дуга са 6% камате од 26. маја 1937. год. до исплате и у име парничних трошкова