Branič

100

„Б Р А Н И Ч"

„Моделом се штити творачка идеја облика индустријског или занатског производа, што потврђује и § 39. зак. о инд. својини, те је отуда. ирелевантан материјал од кога је производ израђен, као и сам начин израде. Овом захтеву не противи се ни пропис § 40., јер је врста робе много шири појам и изменом материјала туженик није изменио и врсту робе, која је у овом случају без сумње иста т. ј. опанак односно ђон за опанак". г) Против горње одлуке Одбора за оспоравање, туженик се је жалио Касационом одбору, и у својој жалби између осталог навео је: 1) „Да гумени ђон и кожни опанак није истоветан производ јер је гумени ђон индустријски производ док је опанак занатски производ. Између ових производа нема ничег заједничког; моделом се не штити „творачка идеја", како то у своме решењу (разлозима) тврди Одбор за оспоравање, облика једног индустријског производа или занатског. Идеје се код индустријске својине не заштићују већ нови облик конкретног производа. 2) Да материјал игра пресудну улогу код заштите модела, и постоје велики број случајева код Управе за индустријску својину где су зашгићени исти модели али од другог материјала. 3) Заштита модела је једна специјална врста заштите умних творевина, јер и модел представља један мали изум на пољу занатске или индустријске производње. Тај изум нема додуше онај карактер као код патента, где се претпоставља решење извесног техничког проблема, већ се он састоји у творевини једног новог облика индустријског или занатског производа, који својим спољним обликом или практичношћу употребе треба да има извесне предности над осталим производима исте врсте. д) Касациони одбор при управи за заштиту индустријске својине решењем својим бр. 3/38. осиажио је решење Одбора за оспоравање са извесним малим изменама у погледу захтева о моделу. Према томе овај је спор окончан у ствари на штету тужене стране, јер је модел тужене стране делимично поништен. Делимичним поништајем овога модела дата је могућност свакоме да израђује робу у сличном моделу, а да на тај начин не окрњи право модела које има тужена страна на поменутом моделу. Према нашем мишљењу одлука Касационог одбора којом је оснажена одлука Одбора за оспоравање није правилна нити на закону заснована јер ако се узму наводи жалбе, као и одговор на тужбу, као и текст закона о заштити инд. својине, онда излази да је модел који је оспорен испунио све законске услове за заштиту, те није могао ни бити делимично поништен, у толико пре што је Управа за заштиту индустријске својине при тражењу заштите модела ценила све околности и нашла: да је модел који је презентиран од тужене стране способан за заштиту. Дакле, иије после овога могла та иста Управа преко свога одбора за оспоравање да нађе да модел нема услове за заштиту и да га делимично ништи. Овим се доводи У гштању стабилност решења саме Управе а тиме се ствара и несигурност у примени одредаба закона о заштити индустријске својине, а да и не говоримо какве реперкусије овакве одлуке имају на наш привредни живот. Др. Вор. Д. Пешровић правни референт Мин. Саобраћајг.

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ Седница од 25. јануара 1939. год. Одобрен 1е упис у именик адвоката Димитрију Протићу са седиштем у Београду. Одобрена је президијална одлука Бр. 148 од 23. јануара 1939. год. којом је пок. Добривоју Петковићу постављен за преузиматеља адв. Божилар Стојковић само за спор Милована Смиљанића противу цркве Св. Маркг Одобрен је упис у именик адв. приправника и то: Михаилу Крупежу на вежби код адв. Јована Велимировића у Београду са почетком вежбе од 7. јануара 1939. год.; Даиици Константиновић на вежби код адв. Милана Константиновића у Смедереву са почетком вежбе од 9. јануара 1939.