Branič

СУДСКА ПРАКСА

зивног суда правилна је и на закону основана и кад би се узело да Је тужени Ј. Д. дао јемство, пошто би то јемство било просто јемство — з °2У. Г. з. и од туженог Ј. Д. могла би се тражити наплата само у случаЈу када главни дужник није могућан дуг платити, што се утврђује немогупности извршења судске одлуке. Према изложеном наплата дуга од друготуженог, ако би се утврдила кемогућност плаћања дуга првотуженог, могла^ би се само засебним спором тпажити, а не овим. Стога Касациони суд није уважио ревизију тужиоца, а потврдио је призивну пресуду § 604. грпп. Одлука о трошковима оснива се на пропису §§ 143., 152. и 501. грпп. Алгксандар Р. Миловић Судија Окружног суда у Прилепу. Једна интересантна одлука из области закона о заштити индустријске својине. (Одлука К. Ж. бр. 3/38.). а) Тужилац С. тужбом својом бр. 9032/37. тужио је фирму Р. из Београда тражећи поништај модела бр. 1259, који је био заштићен код праве за заштиту Индустријске својине, са разлога: 1) — што модел „гумени ђон за опанак са чунастим кљуном", није способан за заштиту, јер захтев по моделу гласи: „гумени ђон за опанак, назначен тиме, што има врх у виду кљуна рибарског чуна и што је са доње стране стопала снабдевен пругастим испупчењима у виду рибљег костура, а на пети по ивици снабдевен је појачањем у виду потковичасте траке са још два мала приближио правоугаона појачања"; 2) — што је овакав модел познат код кожних опанака; 3) — што спорни модел није индустријски или занатски производ, већ полуфабрикат; и најзад 4) — да материјал код заштите модела не игра никакву улогу, већ је све једно да ли је овај од коже или гуме, а главну улогу код заштите модела игра спољни облик. Са ових разлога тужба је тражила да се оспорени модел поништи, јер вели се није способан за заштиту пошто ниј'е нов. б) Тужена фирма Р. у своме одговору на тужбу у главном навела је: 1) — да опис и захтев по моделу има само толико значаја, да би се из њега видело шта се од елемената на денонованом предмету жели као модел да заштити. У закону о заштити индустријске својине нема прописа о томе како треба да су састављени опис и захтев по моделу, па се не тражи ни то да мора бити тако састављен да га стручњаци могу употребити и по њему модел израђивати, као што је то потребно код патента; 2) — да гумени ђон за опанак и кожни опанак нису иста врста робе, јер су то два сасвим различита производа, разних производних предузећа и предмет су потпуно два различита поступка израде; 3) — да спорни модел није полуфабрикат, већ један финални индустријски производ, који се као такав пушта у промет. Па и када би било тачно што тужилац тврди, да се он не може да употреби без додатка кожних или других делова, ипак је способан за заштиту, јер се у § 36. закона о заштити индустријске својине изрично каже, да је модел свако пластично тело које се употребљава на каквом индустријском или занатском производу, а несумњиво је тачно да се оспорени модел употребљава за обућу. в) Одбор за оспаравање својим решењем бр. 18276/37. решио је: „Тужбени захтев тужиоца С. ради поништаја модела бр. 1259 туженика Р., усваја се у погледу оног дела захтева по моделу у коме се заштићује гумени ђон за опанак који има врх у виду кљуна рибарског чуна, те се модел у погледу овог дела захтева поништава у смислу § 46. у з. тач. 2. § 38. закона о заштити индустријске својине, и услед тога се захтев по моделу ограничава на следеће: „Гумени ђон за опанак, назначен тиме, што има врх у виду кљуна рибарског чуна познатог облика и што је са доње стране на стопали снабдевен пругастим испупчењим у виду рибљег костура а на пети по ивици снабдевен је појачањем у виду потковичасте траке са још два мала приближно правоугаона појачања". У разлозима ове своје одлуке Одбор за оспоравање, између осталог вели: „ ... па како је ногорно познато да је овакав облик кљуна, код кожних опанака, много пре приЈаве оспореног модела био познат и у јавној употреби у разним деловима наше државе".