Branič

136

„Б Р А Н И Ч"

праксом, коју би могли да упоређују између разних Касационих судова, те на тај начин, да потврде своје становиште, да изједначење законодавства једино може имати смисла и правилно функционисати само ако га примењује један Касациони суд. Иначе, изједначење законодавства неће имати никаквог смисла, па ће после горњег коментара г. Др. Сајовица, приликом упоређивања јуриспруденције разних Касационих судова, свима правницима бити јасно, да без једног Касационог суда нема правог јединства ни законодавства ни јуриспруденције. Др. Илија А. Пржић: Законодавство Српске православне цркве. Збирка закона Издавачког и књижарског предузећа Геца Кон А. Д. 1939. свеска 40. стр. 440. Под општим називом Законодавство Српске православне цркве г. Др. Илија А. Пржић професор Црквеног права на Правном факултету у Ђеограду у горњој збирци закона објавио је следеће прописе: Закон о Српској православној цркви, Устав Српске православне цркве . са спроведбеном наредбом и начелним одлукама Патријаршиског управног одбора, Закон о избору Патријарха Српске православне цркве, Уредбу о Патријарху и архијерејима и њиховим принадлежностима, Уредбу о парохијском свештенству Српске православне цркве и његовим активним и пензијским принадлежностима, Уредбу о црквенојерархијским службеницима Српске православне цркве и њиховим принадлежностима и Уредбу о. организацији патријаршиске управне канцеларије и осталих канцеларија за спољну црквену управу. На тај начин налазе се уједно објављени горњи текстови, које је иначе тешко било наћи и са сигурношћу консултовати, пошто су неки од њих објављени у Службеним новинама а други опет у Гласнику Српске православне патријаршије, или нису добили никакав публицитет у опште. Где је било потребно, приређивач г. Др. Пржић дао је кратка објашњења. Нарочито су значајне начелне одлуке Патријаршиског управног одбора које објашњавају односне текстове. Српска православна црква има своје особено законодавство и своју уредбодавну власт. Врло често једно са другим не иде, већ се срећемо са многим несагласностима између онога што се назива закон и онога што се другим именом назива а што се нарочито види када се овај Зборник законодавства Српске православне цркве прегледа и када се текстови узајамно упореде. То треба избегавати, па верујемо, да ће овај Зборник, поред неоцењивих услуга онима који се интересују законодавством Српске православне цркве, показати, да наша црква мора да саобрази своју уредбодавну власт и тумачење закона на границе и мере признате законима. Др. Борислав Т. Благојевић: Посебни део Облигационог права, уговори, једнострани правни послови, грађанскоправни деликти. Београд, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон А. Д. 1939. Стр. 323. У великом напору да нашу правну средину снабде са делима која имају везе са новим законодавством, налази се и напор г. Др. Благојевића да нам пружи један посебни део Облигационог права. Сводећи односне материје на оно што је најважније и најбитније у њима и означујући уз свако поглавље односну најважнију литературу, писац нам горње своје дело пружа са неколико својих сопствених опажања, која чине карактеристику истог дела. Пре свега, интересантна је његова подела уговора. Писац разликује шест врста уговора и то: уговоре о отуђењу ствари, где долазе уговор о куповини и продаји, уговор о промени и уговор о поклону, затим уговоре о уступању ствари уз обавезу повраћаја, где долазе уговор о закупу, уговор о послузи и уговор о зајму, потом уговори о раду, где долазе уговор о служби, уговор о делу, уговор о пуномоћству и уговор о остави, затим, уговоре о образвању заједнице интереса и рада, где долази уговор о ортаклуку, уговоре на срећу које назива и одважним уговорима, где долазе уговор о игри, уговор о опклади и уговор о осигурању и најзад мешовити уговори код којих се налази кумулација елемената из више уговора. Посебно писац излаже материју о једностраним правним пословима, у које долазе јавно учињено обећање, незвано вршење туђих послова и правно -неосновано обогаћење. Најзад, у одељку под називом недопуштене радње, излаже основне појмове о грађанској одговорности УЗ појам штете.