Branič

ПРИКАЗИ

137

Пишчева излагања су кратка и јасна. Сва су систематисана и о сваком уговору излагања се деле на три дела: основне појмове, елементе односног уговора и права и дужности странака. Уз устаљена схватања у праву код појединих уговора, писац врло често наводи и своја особена опажања, која су производ најновије правне науке. То важи нарочито када се писац бави социјалном важношћу односног уговора и његовим социјалним оправдањем. ГТо нашем схватању много оригиналних идеја и мисли наћи ће се у делу посвећеном једностраним правним пословима, где је ова веома нејасна правна материја, основана најчешће на квази-уговорним односима, изложена са много прегледности и јасности и рашчишћавања појмова. Такође, одељак посвећен грађанској одговорности заслужује специјалну пажњу, нарочито онда, кад писац говори о најновијим схватањима науке и праксе и о објективној одговорности која сваким даном добија терена да једног дана буде од свих прихваћена. С погледом на начин обраде односних материја, дело ће корисно послужити не само студентима права, којима је првенствено намењено, већ и правним практичарима, нарочито адвокатима и судијама. Др. Гојко Никетић: Кривични законик, објашњења — пракса — сиоредно законодавство, Београд. Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон А. Д. 1939. стр. 788. Овај Коментар Кривичног законика има све особине ранијих коментара г. Др. Никетића који је први почео код нас да издаје коментарисане законике. Уз потребна најнужнија објашњења, нарочито у општем делу, коментатор наводи и најновију праксу свих Касационих судова, без ближе ознаке где су односне одлуке објављене, што сматрамо да је недостатак, јер је читаоцу често немогуће пронаћи целокупну одлуку коју често треба да консултује. Такође, недостаје и навођење литературе за односне зак. прописе, али је за оне који траже научну обраду Кривичног законика, писац сасвим умесно упутио читаоце на до сада објављена капитална дела г. г. Доленца, Чубинског, Урошевића, Шиловића и Франка. Код појединих зак. прописа писац се нарочито дуго задржава. То важи поглавито за општи део Кривичног законика, где имамо готово изложену целокупну најновиЈу науку Кривичног права. Нарочито код § 14. за појам државног чиновника коментатор нам излаже све оне контроверсе које су избиле у т. зв. Нашичком процесу, где је се поставило питање примене овога зак. прописа на народне посланике. Оно што даје предност овога Коментара над многим другима то је сигурност пишчевих излагања и добро пробрана судска пракса. Њиме се може сигурно користити сваки онај који дође у положај да примени Кривични законик или да се упозна са његовим институцијама, па је зато дело подједнако за препоруку како правним практичарима тако и правним теоретичарима. Др. Јосип Ручнер и Др. Петар Сгрохал: 3 б и р к а рјешидаба Стола седморице у грађанско-правним стварима, свезак бр. 1. (рјешидбе бр. 1. —503.). Загреб, 1939. Тисак и наклада „Типографије" (Латиницом). Ова збирка рјешидаба Стола седморице наставак је раније сличне збирке коју су приредили у своје време г. г. Др. Враговић и Др. Милановић и коју смо приказали у нашем листу. Она има све добре особине раније збирке, само што је потпунија и са више система приређена. Прегледност се види из пет регистара, који дају могућност ономе који збирку консултује, да брзо нађе оно што тражи. Збирка обухвата све гране приватног права: грађанско право, трговачко право, поморско и менично право, грађански, ванпарнични и извршни поступак, земљишно-књижно право, женидбено право Српске православне цркве и радно право. Из сваке групе дате су најважније одлуке Касационог суда без непотребне опширности, кратко и јасно, уз навођење односних зак. прописа, и кратак резиме у наслову онога што се у односној одлуци излаже. За нас адвокате нарочито су важне одлуке које се односе на грађански парнични поступак у којима је објашњено много нејасних појмова