Branič

ЛИКВКДАЦИЈА НЕПРАВИЛНИХ АКЦ. и ДРУШТАВ А С . О. О. 151

тим приговором и тако посредним путем укида одиосно ограничава, у погледу на трећа лица, ретроактивно дејство ништавости због забрањеног предмета или због недопуштеног циља. ) Најзад, извесни писци уверавају да нема разлике између последица које ова ништавост друштва производи за трепа лица и њеног учинка према другарима. Стога, по мишљењу ових писаца, пословни односи псеудо-друштва и на њима заснована права и обавезе деле судбину социјалних односа привидних другара. За расправљање ових последњих односа, пак, предлажу се више начина: Апсолутан карактер ништавости због забрањеног предмета или због недопуштеног циља, као и опште правно начело по ко ме обавезе које налазе свој извор у нечему што није дозвољеио не могу произвести неко јуридичко дејство, налажу, тврде Једни, да се изврши потпун повраћајустањекојеје постој а л о п р е о с н и в а њ а д р у ш т в а, да се, другим речима, р етроактивно униште сви ,,трагови његовог битисања", без обзира на одредбе о ликвидацији и захтеве правичности. 9 ) Други напротив, сматрају да све треба да остане онакокакосезатеклоутренуткуу коме је друштво оглашено за ништаво, јер, сходио изрекама „1 п раг1 саи8а 1игр11исИпЈ8, теПог е 81; саиза роббјдепНз" и „пето а и (111 и г ргоргјат (игрИидЈпет а 11 е § а п з", друштво које правно не постоји од самог почетка, не може бити основ за подизање тужбе па макар она била управљена на повраћај члакског улога. 10 ) Трећи, у жељи да ублаже неправичност овог другог начина за расправљање односа псеудо-другара, тврде да они, п о основу неоправданог обогаћења, могу захтевати враћање положеног улога, али да су лишени тужбе за поделу остварене добите или претрпљене штете од стране друштва, односно, да се само у овом погледу има одржати стање које је постојало у време утврђивања ништавости тог друштва. Четврти, праве разлику између незаконитих и д р уштава противнихјавном моралу, па ослањујући се на то разликовање уверавају да ништавост код првих друштава не одузима могућност за тужбу због неправедног обог а ћ е њ а, док код других употреба те тужбе, услед начела 1п рагј с а и 8 а . . . и Ието аисП1;иг..., није дозвољена чак' ни ради повраћаја другарских улога. ")

8 ) Та!оп, Е1и(3е зиг 1е соп4га{ (1 е 50с161е, стр. 83 и след.; Раи1 Ропт, Ос? зосЈбЈбз с 1 V 11 е 8 е{ с о ш т е г с} а 1 е 8, }. 1, п°50; Соррег-Кауег, Тга!«6 (јез 50с1е{е8 апопушез, З е ес1. 2 »гаде, {.I стр. 148. Вид., такође, једну одлуку апелац. суда у Паризу, која је наведена у: Ко<Зо!рће-Кои58еаи, 4. !, п° 245 (стр 80).

9 ) У том смислу: Пекчпсоиг* (! п 5 Ш. (3 е с! г. сога т., (. II, р. 22), БигапЈоп (Соигз сЈ е с1гоП {гапсаЈ8 1. XVII, п° 327). — Вид. подробвије о овом мишљењу и код: Ј. ШтагсЈ, п° 67 (стр. 83 и след). 1в ) У овом смислу: Рагбезбив, Тгор1опд, Ое1атагге, 1,е РоШеуш, као и многе одлуке старије француске јуриспруденције које су наведене код Ј. Штагс!-а, п° 68. стр. 86 примед. 1. Вид. о овом гледишту и Рјс-а, 4. I, п° 437 стр. 575.

") У књижевности се ово гледиште обично приписује Р. Р1с-и. Он га сам међутим, претставља као творевину француске Јуриспруденције и изражава се противу тога гледишта. Вид. Рјс-ов ТгаКе, {. I, п° 439 стр. 578.