Branič

„Б Р А Н И Ч"

носилац једног предузећа због кога је и дошло до образовања тог друштва и које претставља основу правног удруживањ а. 21 ) Следствено овоме, при решавању проблема фактичких заједница треба се питати, да ли је недостатак сваке од њих тако тежак да није могло доћи до формирања њихових предузећа као правних целина или је, напротив, то формирање остварено упркос кеправилности корпорацијско-оснивачког поступка. У првом случају, отсуство предузећа и, с тим у вези, немогућност да се изврши правно груписање око његове делатности спречавају појаву сваког друштва па и фактичког. Постојеће стање ствари има се, према томе, расправити по начелима која важе за ретроактивну н иш т а в о с т. У другом случају, међутим, „конкретно" предузеће послужило је као подлога за рађање и уобличење друштва које је носилац дотичног предузећа. С обзиром на то, неоправдано је, у погледу на садржај и последице друштвених односа, говорити о њиховој ништавости. Захваљујући „конкретном" нред 'Јзећу, наместо ње дошла је мањљивост са дејством е х п и п с. Ово замењивање прве са другом показује да су т. зв. фактичка друштва истотако постојећаи, по своме суштаству, п р ав а као и она која нису оптерећена каквим недостатком. Отуда, по 81еђег1-у, ваља закључити: да су фактичка друштва, која стварно треба звати м а н љ и в и м, 22 ) саставни део општег друштвено-правног система; да истицање њиховог недостатка има за последицу изрицање престанка; да то изрицање важи само за убудуће односно да после тога манљива друштва ступају у стадијум ликвидације; да су у том стадијуму она подвргнута правилима која вреде и за уредно основане заједнице; и да се, сходно томе, при расправљању односа насталих у току постојања „фактичких" друштава, не сме правити начелна разлика између другара и трећих лица. 23 ) VI. — Југословенски Трговачки закон при решавању питања ликвидације неправилних акционарских или друштава с. о. о. прави разлику између: основанихали још нерегистрованих заједница тих облика (§§ 194 ст. 6 и 216 ст. 2; § 426 ст. 2) и оних заједница исте врсте које су већ биле предмет уписа у трговачки регистар. 1. Нерегистрована акционарска или друштва с.о.о. немају особену правну персоналност (§§ 212 ст. 1 и 426 ст. 1). Самим тим, код њих није могла доћи до изражаја трговачка форма удруживања. У отсуству исте, она се по својој суштини изједначују са грађанским имовинским заједницама. Стога, и за њих вреде прописи општег права, уколико, разуме се, Трговачки закон што друго не предвиђа. Следствено овоме, нерегистрована друштва деоничког или облика с. о. о. н е могу бити предмет ликвидације у правом смислу речи. За расправљање последица њиховог оснивања и рада треба издвојити односе према трелим лицима о д односа између другара.

**) ДМе Огип(Ј1а§е ејпев уегћап<Ј5гесћШсћеп 2и5агашео5сћ1и88е5". ) С!пе Јећ1егћаЛе ОебеИбсћаН. *) О 1 е ,1 а к Н 5 с ћ е * ОекеПЈсћаИ 1938, стр. 7, 23, IV и след.