Branič

ЛИКВИДАЦИЈА НЕПРАВИЛНИХ АКЦ. и ДРУШТАВА С. О. О. Т4 9

да су, овоме напротив, о б о р и в а или р у ш љ и в а друштва, додуше, м а н љ и в е али присвемтом правно постојеће заједнице; да су због тога оне, све док се не нареди њихов престанак, власне делати у свакидашњем животу као и сва друга колективна бића; да судска или административна одлука, којом је тај престанак изречен, дејствује за убудуће (ех пипс); да су сходно' томе у прошлости постали односи дотичних заједница предмет ликвидације; и да се та ликвидација врши, бар уколико се трећих лица тиче, по законским наређењима за правилна или уредна друштва. 1_ — Овако строго логичан и општим правним прииципима једино доследан систем није, међутим, прихвапен ки у теорији ни у јуриспруденцији, и то због великих практичних незгода, које његова примена изазива. 2 ) У жељи да их отклоне, извесни стручни писци праве разлику између декларативног ухвр ђивања нулитета и конститутивног поништаја е х { и п с ®). Пресуда која „оглашава" једно друштво за ништаво, производи, по њима, прво од наведених дејстава, пошто н е с т в ара ново правно стање него посведочава и окончава оно које већ постоји. Истина, то постојеће стање је привидно битисање друштва о коме је реч (5сћетехЈз1:еп2), али ово привидно битисање кије исто што и непостојање, Стављено до знања спољњем свету уписом друштва у трговачки регистар и активним учешћем тог друштва у јуридичком саобраћају, привидно битисање мора се, баш ради сигурности тог саобраћаја и „јасноће социјално-правних односа", делимично изједначити са реалном егзистенцијом. Последица тог изједначења јесте да, и после пресуде, којом је утврђена ништавост друштва, остају у важиости сви послови које је оно до изрицања т е пресуде закључило с а трећим лицима као и све другарске обавезе, у границама у којима то захтевају интереси дотичних лица или јавни интереси уопште. По упису ништавости у трговачки регистар, не долази, присвемтом, до ликвидације у правом смислу, јер, наместо друштва кога јуридички никад није било, постоји извесно „стање ствари" (ет ТаЊе^апф. То стање ствари расправља се на основу сходне примене прописа о ликвидацији, који се при том имају рестриктивно тумачити. 4 ) II. — По једном другом систему, ништавост друштва стварно почива на манљивости (РеМегћаШ^кеЈ!). Стога, све док се

*) Ове су незгоде врло добро истакнуте у Образложењу ад § 218. „Треба само замислити, стоји на том месту, колики број правних послова је ваљда био склопљен за време привидног постојања друш т в а, ако се мана појави или изнесе тек после дужег друштвеног живота. Сви су ови послови заправо без законског темеља, јер једна од уговорних страна ниЈе ни постојала. Још је гори положај веровника, који још нису намирени, јер за њих нема више ни противстранке, ни реалног основа, због којег су се упустили у посао: друштвене имовине". 3 ) „2чУ15сћеп с!ек1ага1опзсћег Ре«{51е1ипј* с!ег №сћ{|дке!* ос!ег копзШиНуег Уегп!сћ1ип§ ех 1цпс". *) Н. Е. Ре1пе, Оје ^евеПсћаН тП ћезсћгапкЈег НаКипд, ј.ејрг'1% 1929, стр. 219—222. У истом смислу: МиПег Еггћасћ, Н а п с! е 1 5 г е с ћ 1, 2 1 3 Аи«. 1928, стр, 265 и след.; Ј. v. ОЈегке, Напс1е18гесћ{, 4 АпЛ. 1933, стр. 322 и след.