Branič

312

„Б Р А Н И Ч"

Сви листови пре Француске револуције, који су се појављивали и нестајали периодично, без икаквог дубљег трага, почели су са туристичким репортажама или фељтонима. Политика, друштвени догађаји и социјална питања, нису листове у прво време ни интересирали. Тек почетком прошлог века у Енглеској, а средином прошлог века у осталој Европи, почињу листови да се интересују и тим проблемима. Данас у самој Европи излази око 18.000 разних листова, 1 ) који се скоро баве свим могућим проблемима, а често и личним гштањима. Изнад тог броја стоји Америчка унија са преко 20.000 листова. Док је тиража првих дневних листова досезала коју стотину, ређе хиљаду, данас тираже великих дневних листова прелазе преко два милиона бројева. 2 ) Порасту листова много је допринела слобода штампе, која у Енглеској постоји од самог почетка XVIII века, 3 ) у Америци од постанка, у Француској од републике, 4 ) а у Немачкој од 1874 год. 5 ) Што дневна штампа узима све већег маха, то је и издавачка концентрација све већа. У Енглеској, Америци и Француској, новинарство постаје монопол појединих концерна. У Немачкој и Италији новинарство је на путу потпуног етатизирања. У Русији то је етатизирање спроведено већ пре две деценије. Због овог концентрисања новинарства, јавно мњење више не формира народ, као што је то било у време штампарске децентрализације, већ концерни или режими. Место народа заузели су трустови или државе, који се не повијају увек према јавном мњењу, већ оне саме јавно мњење формирају, или својим привилегијама на њега утичу. Овај преокрет, заједно са све већом политичком заоштреношћу, журналистику све више отуђује од народа. Ако новинарство припада концернима, из њега кроз општа и начелна питања, увек све више провејава лични интерес. Ако је напротив стављено под контролу државе, онда је поред личног, све више видљив и режимски интерес. Новинарство које је некада било најјачи вентил сигурности, и највернији израз народног расположења, данас постаје најмоћније сретство у личној, политичкој или режимској борби. Тај се преокрет тим више осећа, што су у једној држави лична, односно грађанска права мање заштићена. 6 ) ') Расподела листова различита је према привредном и политичкомсклопу држава. Југославија има 80 листова а Румунија 480. Русија има свега 62 а Француска око 3.500. 2 ) Ову тиражу истовремено су прешла два енглеска дневна листа: Дели Експрес и Дели Хералд. Ускоро ту је тиражу досегао и Париски лист Пари Соар. 3 > Превентивиа цензура у Енглеској укинута је 1704 год. 4 ) Наполеон је пред крај своје владавине успоставио слободу штампе, али са ограничењем забране критике његове политике. 5 ) Слобода штампе из 1874 год. коју је Бизмарк увео суспендована јепосле светског рата, све до Вајмарског устава. Од тада па" до 1933 год. ниједна држава у свету није имала слободнију штампу од Немачке. 6 ) У дебати о односима између концерна и штампе Ноиае о( Сошшоге 5. априла 1928 г. закључила је: „Цеоје парламенат за слободу штампе, али такву слободу заслужује само слободна штампа која није под притиском ни концерна ни синдиката".