Branič

ОЖИВИТЕ ЗАКОН

323

дали наше наде у вршењу те дужности у пракси. Али њихова појава је још страна нашем народу, који се још често пита: ,,Шта је то судски извршитељ?" Наш свет осећа да је то нека сила али, нема тачан појам о тој власти, којау цивилу врши пописе и наплате. Многима се чини, да је тај судски чиновник слабија власт, него полицијски писар у униформи. Међутим ми адвокати добро знамо, да је установа судског извр:иитеља велики напредак правног поретка и радујемо се, да његов ауторитет у народу одговара потпуно оном рангу власти, који му даје закон, јер сматрамо да је ок велика савремена друштвена потреба. По нашем мишљењу ту установу једног новог закона треба у пракси шго више помоћи, да дође до изражаја и што пре уђе у дух и правно схватање народа. Зато је корисно, кад се у дневној штампи прочита, да је неки дужник, који се при појави судског иззршитеља у његовој радњи понашао према њему некоректно, — осуђен од суда на строгу казну. То је управо одговор : „Ето каква ти је власт судски извршитељ", онима који још немају чист појам о тој власти. Таква пракса је корисна за народ, јер га правно васпитава, а корисна је и за власт извршитеља, јер јој чува углед. Државни тужиоци су несумњиво први позвани, да у том смислу предузимају акцију. Међутим мени је познат један наопак случај: — Један судски извршитељ, правник, али заиста по сили буџета дневиичар, дошао је дужнику у циљу пописа ради извршења. Дужник је дрекнуо на њега: „Губи се напоље". Иззршитељ се повукао и држ. тужиоцу поднео кривичну пријаву, после које је пред истражним судијом окризљени дужник призаао све наводе кривичне пријаве. Тада су се стекли сви законски услови, да дужник буде кривично осуђен. Али — државни тужилац је тада одустао од гоњења! У исто време дужник је приватно поручио извршитељу, да га лако може и из службе најурити. Због тога извршитељ није смео ни као супсидијарни тужилац тражити даље гоњење (које, изгледа, за увреду у званичној дужности, као приватну увреду не би могао тражити). Тако се у пракси, ето, наша велика нада у судског извршитеља свела у овом случају на: „појео вук магарца". Поступак овога дужника, што је најурио судског извршитеља може се разумети, али се не може одобрити. Поступак извршитеља, што се ни крив ни дужан уплашио да службу не изгуби, може се и разумети и одобрити. Али поступак државног тужиоца не може се ни разумети ни одобрити, већ се мора осудити, јер је њим он као заштитник закона у пракси учинио нешто противно закону, који жели да судски извршитељ, кад ради по закону, законом буде и заштићен као орган власти. Таква пракса је велики непријатељ закона и тровач духа и правне свести народа.