Branič

ЗАКОН О СУЗБИЈАЊУ ЗЛОУПОТРЕБА итд.

325

Слична несагласност могла би се истаћи и у односу на § 9. Закона о корупцији. После оваквих констатација намеће се неминовно закључак, да је Закон о сузбијању злоупотреба у службеној дужности укинут. Можда ће нам неко приметити да чланови 5. и 9. ин фине У.К.З. хоће да кажу, да остали закони, па и Закон о корупцији, губе снагу само делимично то јест, само извесни прописи тих закона престају да важе а да сам закон, макар и окрњен био, и даље постоји. Ми сматрамо да је овакво тумачење неосновано. Израз из члана 5. ин фине „као и сви други закони, у колико садрже прописе о кривичним делима који су предмет овог законика" значи, да они закони који једино или поред осталога гретирају материју која је, пак, ушла у нови Кривични Законик, — ти се закони гасе. Нико неће спорити да је угашен стари Кривични Законик за Краљевину Србију. Поред осталих инкриминисаних дела, он је био сматрао као кривичну радњу несмотреност која се је састојала у томе, што је неко „вредоносног дивљег звера непредострожно држао" па је та звер неко лице ујела као и одрицање свога потписа на неком писмену. Данашњи Кривични Законик не инкриминише та дела па ипак је стари Кривични Законик у целости угашен! — Не говоримо о иступима. Делимично укидање Закона о корупцији, поред онога што смо навели, изазвало би пометњу и тешкоће код оних који тумаче и примењују законе. Уз то би имали паралелизам у законодавној техници који законодавац не би себи никада допустио. Законодавац се чува законских плеоназама! К.П. је ступио на снагу после К.З. Према томе Закон о корупцији није више постојао на дан 1. априла 1934. године. Али, и да није тако, довољно је члану 9. ин фине дати слично тумачење као и члану 5 па увидети да је тога дана био угашен Закон о корупцији — неке одредбе процесуалне природе из Закона о корупцији у супротности су са прописима садашњег Кривичног судског поступка. Уредба о пословном реду за кривичне судове. од 21. новембра 1929. године незаконита је са два разлога: 1). По члану 25. У.К.З. одговарајући Министар није био овлашћен да доноси § 105. те Уредбе, у коме се каже да се постављају за вођење извиђаја (исграге) по Закону о сузбијању злоупотреба у службеној дужности од 30. марта 1929. год. бр. 25834. посебни истражни судије (извиђајни (!) судије). По овлашћењу из § 25. У.К.З. могао је Министар само донети Уредбу или правилник ради извршења Кривичнога Законика, Законика о судском криЕИчном поступку и Закона о извршивању казни лншења слободе. 2). Уредба § 105. није смела да вређа свој закон — У.К.З. и да, мимо изричних одредаба чл. 5. и 9. У.К.З., извесне законе задржава у снази и после одређених рокова у У.К.З.