Branič

358

,5 Р А Н И Ч"

ставља, а да окривљеник буде ослобођен од оптужбе или сасвим благо кажњен. Узмимо за пример убиство (§ 167 кз.) учињено у нужној одбрани, или прекорачењу исте (§ 24 кз.) или станзе нужде (§ 24. кз.) или пак убиство извршено на мах (§ 167 од. IV кз.). За све ове случојеве мора бити истражни затвор, иако је вероватно, да неће дог.и до осуде и примене § 77 кз. Лек за ово судска пракса тражи и често налази у хитрини поступања и брзом пресуђењу оваквих спорова, али опет ни то не лишава окривљеиика да одлежи извесно време у истражном затвору. Ово је једна законска нужност и мора се, и поред свих њених незгода, трпети, јер је тешко ствар у почетку поступка прејудицирати и одлучивати, да ли је у датом случају умишљајно убиство, убиство са предумишљајег,!, уОкство на мах учињено, а још мање да ли постоје условн кз § 24 кз. Све ово има да цени суд (веће петорице у смислу § 75 т. 1 кп.) док о истражном затвору (у смислу § 119 кп.) одлучуј).' веће тројице. Наша је намера дз овим чланком расправимо озо питање: како ће се применити пропис § 77 кз. кад се иа претресу промени квалификација и суд пође да у радњи окривљениковој (овде оптужениковој) стоји ли^ше кривично дело иего оно квалификовано оптужницом држ;л->ног тужиоца, за које је био облигаторан истражни затвор. Или, пак, ако је импутирано му дело наређен факултативан иетржни затвор, па се применом § 71 кз,, кривцу ублажи казна На ово се може одговорити да је лака ствар кад се ради о ублажавашу казни у смислу § 71 тач. 1—4 кз. јер се овде увек морају изрећи времене казне и ту ће се свакако применити § 77 кз. Тешкоћа се појављује са применом § 71. тач, 5 кз. и § 74 кз. где су у питању казна лишења слободе и новчане казне, а да пе говоримо о примени § 72 кз. и о оним случајевима, у посебном делу Крив. зак., где је за крив. дела угрожена само новчапа казна (јер и за ова дела може над кривцем бити наређена и примењена ова мера, само ако су зато испуњени услови из § 119. од. ! кп.). Одавде се питање продужава у томе: да ли ће суд ова мера везати, да не може изрећи новчану казну у овим случајевима, јер окривљеник, будући у истражном затвору овим ео јр:-о издржава казну лишења слободе која се применом § 77 кз. и>да рачунати у изречену досуђену му казну, а то је у датом случзју новчана казна. Урачунати истражни затвор у изречену новчану казнуј? Пропис § 77 кз. има се тумачити тако, да гсвори само о урачунавању истражног затвора у изречену казну лишења олободе. О новчаној казни тамо нема речи односно мислимо да се га1Јо 1е&13 овог прописа има у овом смислу схватити. Истинј § 77 кз. овако гласи: „Притвор или истражни затвор који је оо.ђеник издржао, пре но што је пресуда изречена, урачунаће се у изречену казну". Дакле остаје да се истражни затвор урачуна у новчану казну, и то наравно у смислу § 44 кз. односно у : мислу Уредбе донесене на основу озог прописа, у вези § 42 кз. ако се стане на супротно гледиште нашем гледишту. — Одмах се овоме испоставља приговор да се овакво урачунавање казне новчане не слаже са природом ове казне нити са институцијама з? §§ 42—45 кз., јер у § 44 кз. каже се: „Ако