Branič

УТИЦАЈ ИСТРАЖНОГ ЗАТВОРА НА ИЗРИЦАЊЕ НОВЧАНЕ КАЗНЕ 357

и то оне који буду пуштени испод суђења: било да су ослобођени од оптужбе (§ 280 кп.) било да је противу истих одбивена оптужба (§ 276 кп.) или пак ако би на исте био примењен пропис § 281. тач. 3 кп. (ослобођени од казне). У свима овим случајевима мора доћи до примене и § 339 кп., и исти на претресу имају бити пуштени на слободу, као и они кривци који су издржали у истражном затвору више него што им је изречена казна, дотичном пресудом, за односно кривично дело. Ова мера (мислимо само на истражни затвор) тако исто судбоносно утиче и на примену условне осуде (§§ 65—68 кз.), јер свакако истовремено ова мера и оваква осуда не могу опстојати, јер овакву осуду увек има да искључи истражни затвор, пошто је окривљеник већ започео и издржава казну овим начином (истражним затвором), јер долази до примене § 77 кз. Испостављање ове мере зависно је од природе кривичног дела у првом реду, па тек од својстава окривљеника (кривца). Природу дела односно њену квалификацију чини — формулише Државни тужилац, који је као с!оттиз 1Ш$, зато законом овлашћен, бар у почетку поступка, мада то по § 273 Кп. у пресуди чини суд који није овде везан за његову квалификацију. Државном тужиоцу ово право даје пропис § 91 у в. § 118 од. II кп. и у колико се односи и на ову меру. Отуда пак за истога настаје велика одговорност, како морална, тако и правна, коју мора увек имати у виду кад захтева и предлаже овакву меру. Истина, ово се у неколико ублажује и прописом § 119. кп. где суд по жалби окривљеника, ако је има, односно по службеној дужности, ако ове нема, расматра решење истражног судије, којим наређује истражни затвор. Законодавац је у § 113 у в. § 119 кп. ове мере а рпоп условио и то: како у односу на тежину дела, тако исто и на својства окривљеника. У § 113 од. I кп. он је одредио облигаторан притвор односно истражни затвор за крив. дела угрожена смртном казном или вечитом робијом или за која је дела суду остављен избор између ове две казне. Дакле, овде игра улогу тежина кривичног дела. У § 113 од. II тач. 1—4 кп. законодавац је предвидео факултативан притвор односно истражни затвор, наравно кад су испуњени услови из поменутих тачака овога прописа. Исто ово чини се најчешће у случајевима кад се ради о истражном затвору, јер по § 119 од. II кп. исти је облигагоран, а по од. I овог прописа факултативан, с том разликом, што овде отпада т. 1. §113 кп. Сасвим је на свом месту оваква установа, али неспретно предложена и примењена онамо где јој није имало места може тешко да погоди окривљеника. Било да се ради о облигаторном било о факултативном истражном затвору: мора се добро пазити и бити, до крајних граница, обазрив, да та мера буде оправдана и да јој има места, што ће свакако показати исход спора. Њу је лако наредити, али тешко издржати и још теже пред законом и савешћу оправдати, ако је иста, у пренагљености, предложена и одобрена, а после се испостави, да то није требало чинити. Истина, за најтежа кривична дела она се редовно наређује и испо-