Branič

СУДСКА ПРАКСА

365

суда на закону основан јер тужена државна свилара у Н. С. није правно лице ни фирма него један део државне имовине те као такова не може фунгирати као странка пред судом тако да се тужба има уперити против државног ерара. Исто тако не може се сматрати да је тужба против фабрике уједно и тужба против Дирекције свиларства и т. д. Захтеви због презременог отпуштања морају се путем суда остваривати у смислу § 246. зак. о рад. за шест месеци по протеку дана, када су се могли изнети, иначе су искључени. (Кас. суд у Новом Саду 12. аррила 1938. год. бр. Р. 692/37.). У парници Р. Д. из П. протииву Р. С. и др. из П. поводом ревизије Оделење Б. Београдског Касационог суда у Н. Саду донело је ову пресуду „ревизију тужитеља не уважава, побијану пресуду призивног суда потврђује" и т. д. а са ових разлога. Правилно је првостепени суд установио, а које је установљење прихватио* и призивни суд (§ 592. грпп.), да је тужилац већ у парници бр. 3971/1932. тражио у име остатка плате дин. 4.400 против истих тужених и да је та парница правомоћно окончана тако да је тужитељ одбијен, и да то исто сада према истим туженима тражи и у овој парници. То установљење не противи се парничним списима, јер то доиста доказују списи парцице Бр. 3971/932., па су нижи судови темељном и исцрпном оценом дошли до закључка да је у погледу тужитељевог захтева од дин. 4.400 у име заостатка плате већ ствар правомоћно иресуђена »гев шсНсаЈа" те су прадилно са тим захтевом тужитеља одбили. У погледу захтева пак од 6.000 дин. правилно је призивни суд и тачном правном оценом ствари, установио да постоји застара а то позивом на прописе § 246 у вези § 324 закона о радњама, које је прописе правилно применио у конкретном случају. § 246 закона о радњама каже да захтеви због превременог отпуштања морају се остваривати путем суда за 6 месеци по истеку дана када су се могли изнети иначе су искључени; тужитељ је тај захтев могао одмах изнети после одржане оснивачке скупштине 12. јуна 1932., па како је тужбу поднео истом год. 1935., то је његов захтев застарео. Закон о радњама у IV глави (трговачко и остало више помоћно особље) у овом погледу не прописује ништа друго, па је по томе јасно да се има за више помоћно особље (тужитељ) применити § 246 зак. о радњама, а не § 330 зак. о радњама јер се у конкретном случају ради о остваривању захтева који потиче из превременог отпуштања. Бранко Јевремовић судија Апелационог суда у Новом Саду, У смислу чл. 25. Закона о судијама застарелост права на накнаду штете, нричињене незаконитом одлуком тече од дана кад је тужилац сазнао за оштећење а не од дана, кад је сазнао да је одлука суда незаконита. По депозиту Ј. Ч. фабрике, који је био положен у корист фирме Л. а који је се налазио на расправи пред Трговачким судом у Београду, извршним закључком истог суда упућен је на парницу адвокат М. да тим путем докаже, да има право, да му се из истог депозита исплати заступничка награда. Адвокат М. је тражио одмеравање награде и она му је извршним закључком Апелационог суда од 4. марта 1936. г. одмерена у износу од 87.244.95 дин. Овај закључак адвокат М. поднео је на извршење извршном отсеку Управе гр. Београда, који је решењем својим узабранио поменути депозит с тим, да се исти ником не исплаћује до окончања спора. Актом својим од 7 априла 1936 г. отсек је писао Трговачком суду, да на основу поднетог извршног закључка Апелационог суда од 4 марта 1936 г. о одмеравању награде исплати узабрањену суму адвокату М. ако томе не стоје на путу какве друге законске сметње. Београдски Трговачки суд одлуком од 7. априла 1936. г. издао је налог за исплату депозита адвокату М., не саслушавши о томе фирму Л. као корисниика депозита. По извршеној исплати а на захтев претставника фирме Л. суд је овоме доставио свој закључак којим је наређена исплата. Овај закључак Трговачког суда по рекурсу