Branič

350

„Б Р Л Н И Ч"

је морао да се створи систем тако званог паралелног законодавства. Овакав систем је постојао у бившој Аустро-Угарској, где је, поред заједничког владаоца и три министарства, било делегација састављених од претставника аустријског и угарског парламента. Али оне су решавале одвојено једна од друге и у својој надлежности биле ограничене на контролу над министарствима и изгласавање буџета за њих. Као што се може видети, ту је стварност ишла преко онога што је формално било предвиђено (уговорено) до паралелног законодавства; то пак што су државе чланице имале заједничког владаоца није могло остати без последица у пракси нарочито због тога што није постојао тамо парламентарни систем. Најзад, државки савез је такав облик где државе путем уговора стварају једну заједницу у циљу војне одбране и заједничке спољне политике а мирног решавања свих међусобних спорова. Иако постоје заједнички органи и ови органи могу доносити одлуке и путем већине, те одлуке нису непосредно обавезне за грађане држава а не постоји ни нека заједничка извршна власт ни неки суд. Државе слободно улазе у савез и, начелно, слободно могу изаћи; о промеиам.а устава решава се само једногласно, што показује да му је основа уговорна. Овакав облик заједнице, државни савез, одиграо је улогу припремне фазе за стварање савезне државе, јер он се сам показао недовољан и недовољно чврст, да послужи циљевима ради којих је постао. Сви ови облици су уговорни, јер држава је у њима начелно сачувала своју слободу опредељивања и, нарочито, право да промени и раскине везе. Отуда се ози облици могу релативно лако разликовати од савезне државе. Савезна држава претставља једну нову, заједничку државу и власт, која може мимо вољу једне посебне државице (чланице) да мења устав и која издаје законе непосредно грађанима државица, која може да не поштује законе државица противне њеним законима и која има судски и извршни апарат као и свака држава, а да при томе посебне државице немају нити право непоштовања или поништења неуставних закона савеза нити право да иступе из савеза. Више тешкоћа задаје одредити разлику између поратне државе у савезној аутономији, другим речима, федерације и аутономије. Има једна формула аутономије која се може сматрати до данас као владајућа. По њој аутономије има када једна област има право да доноси законе, што ће значити да има право да доноси прописе са законском снагом о свима питањима која су јој остазљена у надлежност, а да није потребно да су претходно донети од стране државе закони о истим предметима. Ово несумњиво има важности, јер суд је дужан да примењује ове прописе, уколико их покрајина издаје у оквиру своје надлежности — онако исто као што примењује и државне законе. Ако би ти прописи били само уредбе, онда би их покрајина могла доносити када постоје државни закони о дотичним предметима, и суд не би примењивао уредбу која не би била у сагласности са законом. Значај овог права аутономне области да доноси законе био би још већи, ако би обласни закони могли дерогирати државне, као што је то било у „земљама" предратне Аустрије.