Branič

ШТА ЈЕ САВЕЗНА ДРЖАВА У ПОРЕЂЕЊУ СА ДРУГИМ итд.

351

Посебна држава би, очевидно, морала имати више права ол свога које имају области. Такво би њеио право било што би она доносила себи не само законе, него и устав или тачније, што би се могла по својој вољи политички уредити (тако звано право самоорганизацпје). Ово је свакако важно; и још важније ће бити, ако би ово право било још засновано на уставу тако да се може ограничити или одузети само ревизијом устава. Али још много важније ће бити, ако посебне државе учествују у доношењу одлука савезне државе и, нарочито, у промени устава. То је стварно случај са савезним државама, јер тамо постоји један специјалан дом, у којем су претстављене државице као такве. И, ако су све државе правично претстављене (једнако или сразмерно) и овај дом буде равноправан са другим домом, где је претстављен народ као целина, онда се с тим може с пуним правом рачунати. Ми на овом месту не можемо улазити у излагање теорија о савезној држави и водити дискусију са њима. Ако се води рачуна о томе како савезна држава и аутономија изгледају стварно у позитивнбм праву, и траже се они знаци који заиста значе нешто, онда би сигурио овај последњи знак био најкарактеристичнији за савезну државу. У иозитивном праву се веома ретко може да нађе да једна аутономна област у унитарној држави има право да учествују преко својих претставника у централном законодавству (такав изузетак су претстављале провинције у Пруској). Овај знак, међутим, има ту важност, да посебним државама даје могућност контроле што се тиче њихове надлежности над одлукама савезне државе, јер и оне саме учествују у доношењу ових. Нема сумње, једна држава би у том погледу најбоље била осигурана,, ако би од њеног пристанка зависила промена устава. У савезној држави ово би могло бити само до извесне границе, уколико је потребно да се сачува карактер савезне државе као савезне, односно посебних држава карактер држава. Овакво тумачење устава савезних држава (јер то није изрично регулисано) изгледа логично. Ако је савезна држава стварно савезна, она то треба и да остане, и ревизија устава не може да се односи и на оно што чини њен карактер савезне државе. То је разумљиво, када једна држава улази у савезну, јер она улази да остане држава, али је разумљиво и када се једна унитарна држава претвара у савезну, сложену од више државица, јер она то чини што су делови постали јаки и хоће да постану државе и тај карактер сачувају. У пркос томе, владајуће је мишљење да савезна држава може извршити ревизију у том обиму да промени савезну државу у унитарну, јер главно је да се промене врше легалним путем. Па и они, који су за горње мишљење, сматрају да се промена од савезне у унитарну не сме извршити нагло, а и да се може извршити постепено и неосетно у току времена. Уз овај знак иду, у позитивном праву, и други. Пре свега посебна држава има своју искључиву надлежност, која стоји под контролом савезне само уколико не сме да прекорачи своју надлежност и, затим, надлежност и права посебне државе су засновани на уставу а не само на обичним законима.