Branič

СУДСКА ПРАКСА

423

код првога и другога суда само кривњом самога ревидента, па кад то стоји — онда се околности из ревизије не могу више узети у оцену ни од једног суда. Уосталом резултат расправе и доказивања, како је утврђено у првостепеним парничним списима и пресуди првостепеног суда — §§ 592 и 598 Гр. п. п. остаје непромењен пошто пресуда првога суда и поступак који јој је претходио нису уништени — § 571 Гр. п. п. Према овоме јасно је да се и даље не могу изводити докази из тужбе — вештачење па ни преслушање странака. Међутим по наређењу Касационог суда првостепени суд има сада да изведе доказ преслушање странака ради утврђења навода у ревизији, који наводи нису истицани код првога суда, и нису могли бити истицани ни код другог суда, што је очито противно §§ 208, 492, 576, 592 и 598 Гр. п. п. Ми се сада с правом питамо, као правници, да ли су сви судови дужни да поступају по § 492 Гр. п. п. или нису, и може ли се уопште донети пресуда услед изостанка туженикова са првога рочишта с обзиром на наведено правно схватање Касационог суда.

СУДСКАПРАКСА Ослобођењем од оптужбе оптуженика, што је починио инкриминисано дело у неурачунљивом стању, услед употребе алкохолних пића, а оглашењем кривим за дело из § 166 к. з. Окр. суд је повредио материјални закон из § 337 бр. 1 б. к. с. п.; а када је ту пресуду поништио Апелациони суд у погледу дела из § 166 к. з. јер да за то дело нема оптужбе, повредио је закон из § 399 од. 3. к. с. п. (Пресуда Касационог суда у Новом Саду од 1. марта 1939. год.). Оделење Б. Београдског Касационог суда у Новом Саду поводом захтева за заштиту закона изјављеног од стране Главног државног тужиоца донело је ову пресуду: Уважава захтев за заштиту закона те установљава, да је пресудом Окр. суда у Новом Саду бр. 815/1937 од 15 септембра 1938 г. повређен закон у § 337 бр. 1 сл. б) Скрп. а пресудом Апелационог суда бр. Кппа 162/1938 г. од 18 новембра 1938 г. повређен закон у § 399 од. III Скрп. а са доле наведених разлога. Државно тужиоштво у Новом Саду својом оптужницом оптужило је П. М. да је 15 августа 1937 г. у С. изговорио речи којима је починио преступ из § 307 од. I, II и III, § 302 од. I к. з. и из чл. 4 зак. о заштити јав. безбедности и пор. у држави у в. § 62 к. з. Окружни суд у Новом Саду пресудом својом бр. Кзп. 815/37 од 15 септембра 1938 г. у погледу преступа из § 307 од. I и II к. з. и из чл. 4 зак. о заштити јав. безбед. и пор. у држави ослободио је оптуженог од оптужбе на основу § 280 од. I ст. 3 к. с. п. а прогласио га кривим што се је истога дана у С. умишљено употребом алкохолних пића напио тако, да је постао неурачунљив у коме је стању и починио кривично дело против јавног поретка, које се гони по службеној дужности преступ из § 166 к. з. па га је због тога и осудио на затвор од 15 дана. Против ове пресуде уложили су призиве: Државни тужилац не означивши због чега и оптужени и његов бранилац због повреде из § 336 бр. 4, 5, и 6 к. с. п* и због повреде из § 337 бр. 1 а) и в) бр. 2 и 3 к. с. п. Апелациони суд својом пресудом Кппа 162/1938 од 18 IX 1938 г. уложене призиве на основу § 398 од. I к. с. п. као недопуштене одбацио је и уједно првостепену пресуду у погледу дела из § 166 к. з. на основу § 398 од. IV к. с. п. у вези § 408 од. II к. с . п. по службеној дужности поништио због повреде материјалног закона из § 337 бр. 1 в) к. с. п. а при томе