Branič

430

..БРАНИЧ'

Истина је, да у §-у 420 од. 2 КСП-а није предвиђен такав случај, као што је овај, али се одмах мора признати и то, да законодавац није могао у овој законској одредби предвидети све могуће случајеве из живота. Оптужени у овом случају ни најмање није био крив, што га суд и поред његове изјаве није упутио на издржавање казне. Његова законска дужност је била само та, да се пријави са жељом, да хоће да наступи издржавање казне, али као лице у истражном затвору више што није могао, нити је по закону дужан био да предузме. Држимо, да није потребно на широко и на дугачко доказивати, колико је погрешно резоновање Касације, када сматра, да се изјава о наступању казне није могла у поднеску о изјави правних лекова учинити. Да се у овом случају оптужени задовољио са пресудом првостепеног суда, само по себи се разуме, не би ни потребна била оваква изјава, јер би се оптужени аутоматски упутио на' издржавање казне. Тек пошто је оптужени изјавио свој правни лек против пресуде првостепеног суда, тек тада настаје питање, да ли он жели одмах да отпочне са издржавањем казне, или пак прво мисли да сачека одлуку вишег суда из истражног затвор а. Нема пак таквог правног прописа, који би оптуженикову изјаву о. наступању казне везао за неку нарочиту форму, н. пр. на записник суда, јер он ово може да учини и поднеском. Овај пак поднесак може бити заједнички и истовремен са правним лековима, а може се и посве одвојено поднети суду и то било пре било после најављених лекова. Др. Аладар Дебрецени адвокат — Београд.

Тумачење § 12 и § 69 Зак. о држ. саобраћајном особљу од стране Државног савета. (Пресуда бр. 7993/39). а) Решењем Мин. Саобраћаја Г. Д. бр. 106454/38 преведен је помоћни ложач П. служитељ II положајне групе за ложача званичника II категорије III положајне групе. Против овога решења поднела је тужбу Главна Контрола истичући да је исто противно §§ 12 и 69 Закона о државном саобраћајном особљу. б) Државни савет поништио је решење Министра Саобраћаја горе поменуто и то са следећих разлога: „Из аката овог предмета види се да је заинтересовани према мајсторском сведочанству бр. 302/35 положио мајсторски испит из браварског заната; да је положио стручан испит за ложача и да је постављен за служитеља II групе 21 VII 1929 г. По ст. II § 12 Зак. о држ. с. о.: „изузетно служитељи који наврше 10 година непрекидне и ваљане служитељске службе на раду у истој струци, имају свршену основну школу могу бити постављени за званичнике II категорије по предходном положеном испиту за дотичну струку". А по § 69 истог закона у случају прелаза служитеља у службу званичника II категорије под условом испуњења погодаба прописаних за дотичну званичничку струку, служитељ се мора примити у најнижу групу званичника. Струку пак у смислу овог закона сачињавају сва звања која су на основи исте школске спреме предвиђена за вршење истих или битно истих послова без обзира на ресор. Из овога излази да су ст. 2 § 12 Зак. о држ. с. о. прописани општи материјални услови које треба да испуни један служитељ да би се могао поставити за званичника II категорије. Ти су услови: 1) 10 година непрекидне и ваљане службе служитељске на раду у истој струци; 2) свршена основна школа; 3) предходно положени испит за дотичну струку. Одредба § 69 пам. зак. значи само то: да ће се такав званичник, који испуњава горе наведене услове, а за кога је донета одлука у горе наведном смислу, примити у најнижу групу званичника. Према томе одредба § 69 не прописује материјалне услове које треба испунити за случај постављења служитеља за званичника II категорије, већ прописује само то, како ће се на тај начин постављеном служитељу одредити положајна група и висина плате. Предње ма-