Branič

ИЗ ПЕНЗИОНОГ ФОНДА

457

усвојио је правна схватања оба суда, па је пресуду Окружног суда потврдио из разлога: „Правилно је налажење призивног суда да постојање удовичког ужитка не чини дозвољено извршење недопуштеним, пошто удовички ужитак, као прећутна законска хипотека, има стварно правно дејство и као такво дејствује противу свагдашњег власника, с обзиром и на законодавно решење од 17 априла 1858 године. Број 451. Навод ревизије да не постоји законски пропис по коме би извршни суд имао права да води рачуна о конкретном удовичком уживању у дражбеном поступку неоснован је, јер је призивни суд правилно применио прописе § 114 т. 3, 4 и 6 Закона о извршењу и обезбеђењу". Правда од 13. јула 1939. год.

ИЗ ПЕНЗИОНОГ ФОНДА I Ивмеиа правила Питање измене Правила развијало се упоредо са током рада; стицањем искуства и повременом контролом коју су поједини фондови чинили без нарочите системе. Питање детаљне контроле покренуто је 1936 год. од Љубљанског и Сарајевског пензионог фонда, па је и извршено у свима детаљима код Сарајевског фонда, који је на основу стручњачког мишљења 1936 год. изменио Правила и установио: Да старачка рента мора почињати са троструким улогом а завршити са 5-струким улогом, а да се почетна старост за стицање ренте има помаћи на 70 година. У 1937 и 1938 год. сви су Фондови, па и наш, на основу искуства, приступили дефинитивном сређивању основе осигурања. У овом правцу Љубљански пензиони фонд извршио је најдетаљнију контрлу. На основу добивених резултата предложио је дефинитивну редакцију Правила која се, по свему ценећи не би уопште мењала. По овим Правилима продужена је дужина уплаћивања од предвиђених 25 на 30 година, а старост за стицање ренте попета је на 70 година. Минимална старачка рента, после 10 година плаћања и навршених 70 година живота, износи 2,4 пута улог тј. 1.200, 960, 720, 600, 480 и 360 дин. месечно, а удовичка рента износи 60% од старачке ренте. Питање измене наших Правила решавано је у току 1936 год. па је Управа поднела предлог за измену Правила VI редовној скупштини одржаној 14 марта 1937 год. на којој није донета никаква одлука, пошто чланови нису били благовремено довољно упознати, већ је питање одложено за ванредну скупштину. На ванредној скупштини од 31 октобра 1937 год. изабрани су: г. г. Др. Мишко Жокаљ, Драгослав Стојадиновић и Др. Радоје Вукчевић, адвокати из Београда, којима је поверено да са своје стране прегледају предлог Управног одбора за измену Правила, као и да поднесу своје евентуалне предлоге за редовну скупштину у 1938 год. Према овој одлуци поднели су своје предлоге скупштини г. г. Др. Мишко Жокаљ и Др. Радоје Вукчевић који су!, са предлогом Управног одбора, поднешени VII редовној скупштини од 27 марта 1938 год. На овој скупштини одлучено је да се цео предмет за измену Правила упути стручњацима за рентно осигурање, заједно са свима предлозима, на обрачун и контролу, и да се мишљење стручњака изнесе пред нову скупштину Пензионог фонда на решавање. На основу ове одлуке Управни одбор је на својој седници од 8 септембра 1938 год. решио да се цео предмет измене Правила преда у рад г. Божидару Брзаковићу, директору Осигуравајућег друштва „Унион" и претседнику осигуравајућих друштава. Како су у међувремену изишли нови законски прописи који се односе на фондове за пензионо осигурање г. Брзаковић је умољен да при раду узме у обзир и ове нове прописе, како би нова основа Фонда била у сагласности са свима прописима законским. Према § 1 ст. II Уредбе о надзору над осигуравајућим друштвима