Branič

460

,В Р А Н И Ч"

Како је и досадашња основа Фонда рађена по математичким основама рентног осигурања то је потребно објаснити откуда долази оволика разлика. Према подацима којима ја располажем, а који се у главном налазе изложени у „О д в ј е т н и к у" органу Адв. Коморе у Загребу за месец октобар 1930 год. г. Ф. Лапајне, који је израдио основу загребачког фонда, а коју је Ваш Фонд усвојио, узео је у рачун само старосну, удовичку и дечију ренту, а инвалидну ренту није уопште узео у обзир нити је предвидео допринос за покриће овог ризика. Разлози за овакво поступање изложени су у пом. броју „Одвјетника" и они се своде у главном на то: Да адвокатски ред по природи свога посла није изложен несрећним случајевима и инвалидности, па је и ризик незнатан и није потребно узети га у обрачун. Међутим, ја нисам могао овако поступити већ сам основу Фонда обрачунао по изричним математичким прописима за рентно осигурање, према којим се, при утврђивању основе, мора узети у рачун и ризик од инвалидне ренте, који је врло висок. Из праксе па и оне коју Фонд за релативно кратко време постојања има може се утврдити, да није само теоретска претпоставка већ стварна чињеница, да чланови једне заједнице, па ма какве професије били ти чланови, могу постати инвалиди тј. неспособни за привређивање. Приликом испитивања основице Фонда ја сам се служио таблицама које су састављене на основу статистичких подлога употребљених за осигурање државних чиновника, приватних чиновника и радника у Швајцарској. Морам напоменути да специјалне таблице за инвалидитет адвоката или неке сличне професије не постоје, па су према томе таблице инвалидитета од Оергега нешто превисоке, с обзиром на то да оне обухватају све врсте чиновника и радника. Али, као што сам и раније рекао не могу се сложити ни са тим, да инвалидитет код адвокатског сталежа уопште не посгоји, јер ако би се могла учинити оваква претпоставка онда би се логично морала изоставити и обавеза Фонда за плаћање евентуалне инвалиднине. Мислим да се не би учинила велика грешка ако би се вероватноћа инвалидитета код адвоката, с обзиром на занимање и карактер самог инвалидитета, смањила за 30«/ 0 од вероватноће инвалидитета која је примењена у горњим таблицама. Ако би се дакле компонента инвалидне ренте — допринос за покриће ризика — смањио за 30% онда би, као што је изложено на крају таблице I чланови Фонда имали да плаћају за предвиђена права и примања Дин. 306.— месечно уместо Дин. 150.— колико сад плаћају. Нарочито напомињем да се и у овом случају удовичка и дечија рента морају везати за старачку ренту у односним процентима, како би се могла основа правилно израчунати. II Основа Фонда према предлогу Управе за измену Правила (Табела II) Ради прегледнијег обрачунавања, права чланова по овом предлогу управе одређују се према месечном улогу од 100 дин. који множењем са 1,5; 2; 2,5; 3; 4 и 5 даје све платежне разреде. На бази месечног улога од 100 дин. према предлогу Управе чланови би имали следећа права: а) Старачку ренту од 300 дин. месечно (троструки улог) која се стиче по истеку 10 година уплаћивања и навршене 70-те године старости и која се сразмерно са годинама уплаћивања повећава до 500 дин. месечно (петоструки улог) као највећа рента коју Фонд плаћа. Из обрачуна се изостављају случајеви код којих се ова рента може повећати и до 600 дин. (шестоструки улог) пошто им ефекат није велики. б) Удовичку ренту која се стиче смрћу члана (без каренце) и износи 60% старачке ренте, али минимум 200 дин. (двоструки улог) и траје доживотно. в) Дечију ренту у износу 15%, 25% и максимум 40% (за 3 или више деце) од старачке ренте која траје доживотно одн. до навршене 24-те године старости. г) Инвалидну ренту у износу од 300 дин. месечно (троструки улог) без обзира на време уплаћивања.