Branič

БЕЛЕШКЕ

487

ако у случају набрајања надлежности савезне државе важи презумција у корист државица, то не значи да надлежности савезне државе ваља тумачити уже. И ако у Сједињеним Америчким Државама постоји одредба по којој овлашћења која нису пренета на савезну државу и нису одузета државицама, остају у надлежности ових, то није сметало Савезном врховном суду да сагради теорију о „прећутно пренетим овлашћењима" ЈшрНесЗ ро ^егз. И овај Суд је тако формулисао своје гледиште да по томе савез може да доноси све законе који су потребни и подесни да се примене у пракси оне власти или функције које су му изрично дате. Поред ова два система, постоји и трећи систем, по којем се набрајају надлежности и савеза и државица, остављајући да се неспоменуте материје доделе бидо савезу било државицама. И, уопште, данас се уводе СЕе више нијансирани системи. Постоје, на пример, надлежности савеза само факултативне, као што постоје и мешовите. Специјално ваља разликовати материје које савезна држава може регулисати административним путем. Ова законодавна блзст пак може бити потпуна или непотпуна; непотпуна, било што ће савез доносити прописе у колико је то потребно за јединство законодавства, било што ће доносити само основна начела итд. Не треба мислити да природа савезне државе тражи један ил и други начин. Важно је које су надлежности или власти савезу и државицама додољене а ствар је чисто техничке природе да се одреди на један или други начин. Исто тако не треба мислити да је зато нужно везано теориско питање: како је подељена сувереност између савезне државе и државица, јер увек је суверена савезна држава у томе смислу, што на неком уставу (а не на уговору) почива уређење савезне државе. Тачно је само то да методе набрајања надлежности савеза или државица могу донекле изражавати две супротне политичке тежње: федералистичку или унитаристичку, бар приликом постанка савезне државе. Не треба заборавити да се ове две тежње и даље боре, и у самом систему, у којем су побројане надлежности савеза, и да је у току развоја била победа у корист унитаризма <(т, ј. власти савезне државе). II У погледу надлежности сазезне државе било је у историји врло много варијација, што је зависило од околности под којима је постала, и зато ми можемо говорити само о ономе што је постало просечно и што се сматра данас као потребно, да не кажемо неопходно, у данашњим условима. Две ствари можемо утврдити као тековину општега искуства народа. Прва је,да су савезне државе што су доцније постале добијале више надлежности. Ово је било како зато што је то тражио модеран живот, нарочито економски и национални, тако исто зато, што се показало код оних, које су раније постале да су надлежности савезне државе недовољне. Разлике има између Америке, најстарије федерације (и ако врло младе државе нације) и Швајцарске. А какве разлике има тек између предратне и послератне Немачке, Аустрије или Русије! (На другом месту ми ћемо навести детаљно надлежности ових држава). Друга је ствар: да надлежност савезна стално расте у току развоја код исте државе путем допуне или ревизије устава и путем судске праксе. Ово је природна последица колико привредног живота, који уједначава, повезује крајеве у све веће целине и тражи све већих средстава (од онда нарочито када су железнице замениле кола), толико и пораста националног осећања. Ту је партиски живот играо нарочито важну улогу. Свуда у савезним државама стварале су се националне партије. У Америци оне су готово потисле локалне, у Швајцарској делимично. Ово има, поред других, секундарних разлога, као главни разлог тај да се савезна држава тим начином учвршћује и управља па најрационалнији значај ноготову када модеран живот тражи и овде све већа и јача груписања. III У надлежност савезне државе спада пре свега спољна политика или дипломација. Са спољном политиком је нераздвојено везана војска. За тим ваља одмах додати: савезна држава која се стара о интегритету и безбедности савезне државе и државица мора се старати о њиховој безбедности и унутра (на пример против побуна у посебним државама). Она се стара