Branič

СУДСКА ПРАКСА

607

Ранији купац по поравнању, може у смислу § 2 Закона о побијању правних дела изван стечаЈа, побијати доцнији уговор о купопродаји истог имања, као фиктиван. Тужилац Александар навео је: да је Будимир купио од 1елисавете означено непокретно имање по поравнању, закљученом пред Шабачким првостепеним судом од 20 новембра 1930 г. које поравнање суд није уважио, већ је равначе одбио својим решењем од 29 јануара 1937 г. од тражене потврде и то решење је и постало извршно. После овога, тужилац је од Јелисавете купио исто имање по поравнању од 5 априла 1937 г. и куповну цену исплатио а за обезбеду куповне цене ставио условно убаштињење на купљено имање, које се има сматрати оправданим самим поравнањем између тужиоца и продавца 1елисавете. Кад је код начелства среза поцерског тражио да му се купљено имање, као сопственику, преда у државину, томе су се успротивиле представнице пок. Будимира, у чијој се државини сада налази спорно имање, наводећи, да је пок. Будимир исто купио пре тужиоца по поменутом поравнању и куповну цену исплатио. Услед тога је начелник срески решењем упутио њега — тужиоца на парницу противу притежалаца спорног имања ради доказивања права својине истог. Поступајући по овом решењу, тужио 1е имовинску масу пок. Будимира и тражио пресуду да је спорно имање његова својина. Туженик је оспорио тужбени захтев, налазећи, да продавац Јелисавета, у времену кад је спорно имање уступила тужиоцу, није била соптсвеник истог, пошто га је раније продала пок. Будимиру. Срески суд у Шапцу пресудом од 16 септембра 1937 г. П. 391/37 одбио је тужбени захтев. По нахођењу суда, непотврђено поравнање између продавке Јелисавете и пок. Будимира о продаји спорног имања, односно одбијање потврде тога поравнања од стране суда, не анулира правни посао, који је тим поравнањем обухваћен. За перфектност купо-продајног уговора, који то поравнање садржи, довољна је само сагласност странака, коју у овом случају нико не спори и кад се из признања парничних странака види, да је тужитељ своје право власништва спорног имања пренео на тужену страну на дан 20 новембра 1930 г. по поравнању, пред судом закљученом а на основу купо-продајног уговора, онда је он тиме престао бити власник истог имања, те га касније није могао на другог ни преносити — §§ 29, 225, 226, 302, 641, 642 и 651 Грађ. зак. Окружни суд, као призивни, пресудом од 29 новембра 1937 г. Пл. 955/37 потврдио је ову пресуду среског суда. У образложењу своје пресуде окружни суд је навео, да уговор о купо-продаји, закључен у виду поравнања између продавца Јелисавете и првог купца Будимира 20 новембра 1930 г. има по § 540 Грађ. зак. снагу и ваљаност док се не раскине. Он пак није раскинут решењем окружног суда, којим су уговорачи одбијени од потврде тога поравнања. Ово с тога, што се окружни суд при том није упуштао у оцену важности тога уговора, већ је тим решењем одбио поравначе од тражења потврде због тога, што за продавку Јелисавету није поднето уверење о занимању њеног мужа, те се није могло оценити да ли су испуњени услови из § 471 Грађ. с. п. Према томе, и по нахођењу призивног суда, продавка Јелисавета, кад 1е имање уступила тужиоцу Александру, није више била сопственик истог — § 29 Грађ. зак. Осим тога, тужилац је знао за ранију продају овог имања, те је био несавестан и није могао прибавити својину. С тога му ни условно убаштињење стављено на исто имање 5 априла 1937 г. није могло прибавити својину без обзира на § 297 Грађ. зак. Касациони суд је закључком од 4 маја 1938 Рев. 516/38 укинуо обе пресуде и правну ствар вратио првом суду на поновну расправу и одлуку са следећих разлога: „Погрешно призивни суд налази, да је продавка Јелисавета престала бити сопственик продатог имања још приликом закључења уговора о купопродаји са пок. Будимиром, пошто је по § 226 Грађ. зак. за пуноважно прибављање ствари, потребан, поред основа прибављања, и закони начин — пренос продате ствари на купца а у овом случају из утврђеног чињеничког стања види се, да пренос купљеног имања на Будимира није извршен, према чему је и после закљученог уговора, продавка Јелисавета остала сопственик продатог имања а купац је по уговору имао према њој