Branič

608

,Б Р А Н И Ч*

само тражбено право, право да тражи испуњење закључених уговора. Према овоме продавка Јелисавета је могла после закљученог уговора пренети спорно имање на друго лице, пошто је била сопственик истог, а како се према утврђеном чињеничном стању други купац — тужилац Александар условно убаштинио на спорно имање, то је он у смислу § 298 Гр. зак. пречи у свом праву од ранијег купца, пошто је његово право у јавне књиге уведено. С тога је Касациони суд уважио ревизију тужиочеву али, како у пресудама првог и призивног суда нису утврђене чињенице, које су према садржини парничних списа од важности за пресуђење спорне ствари, јер је туженик у току спора истакао фиктивност друге продаје — § 2 у вези са § 8 Закона о побијању правних дела изван стечаја наводећи да је иста извршена у намери да се оштете тужени а ии први, ни призивни суд нису провели предложене доказе ради утврђивања ове чињенице, то Касациони суд нше могао преиначити пресуду призивног суда, већ је на основу § 604 од. последњи Грпп. донео одлуку као у диспозитиву". После поновне расправе ове правне ствари, Срески суд у Шапцу у смислу предњих примедаба Касационог суда пресудом од 2 јануара 1939 год. П. 391/37 досудио је тужиоцу Александру право својине на спорном имању нашавши, да је он јачи у праву од тужене масе пок. Будимира, будући да је се тужилац, и ако доцнији купац, условно убаштинио на исто имање, док је Будимир имао према продавцу 1елисавети само тражбено право. Приговор тужене стране да је купо-продајни уговор, који су закључили тужилац и продавка Јелисавета, фиктиван, суд је одбацио као неоснован пошто се из исказа испитаних сведока уверио, да се ради о једном реалном правном послу а не о фиктивном. Даље је суд нашао, да се фиктивност не може у овом случају ценити по Закону о побијању правних дела изван стечаЈа, ни по одредби § 303 Грађ. зак., јер између онога, који ту фиктивност истиче и онога, према коме се истиче, не постоји однос веровника и дужника, који је нужан предуслов за примену одредаба поменутих закона. Суд је истакнути приговор фиктивности просуђивао по § 573 Грађ. зак., како у односу на странке уговорнице, тако и на трећа лица и нашао, да при склапању другог уговора о продаји и куповини у радњи уговорача није било ничега, што би упућивало на какву долозност, срачунату на оштећење тужене стране. Окружни суд у Шапцу потврдио је ову пресуду. Касациони суд укинуо је призивну пресуду и ствар вратио истом суду на поновну расправу и одлуку са следећих разлога: „У конкретном случају фиктивност закљученог уговора о купо-продаји истиче ранији купац спорног имања, те примени § 537 Грађ. зак. није у опште било места, већ је спор требало расправити по Закону о побијању правних дела изван стечаја, који у §§ 2 и 8 дозвољава поништај свих правних дела, учињених на штету савесних поверилаца. Према томе, оправдан је ревизиски разлог из § 597 тач. 4 Грпп., те би ваљало уважити предлог улагача ревизије, којим предлаже преиначење нападнуте пресуде али, како у пресуди није утврђено чињенично стање у погледу услова за фиктивност по Закону о побијању правних дела изван стечаја — да су тужитељ и његова продавка закљученим уговором о купо-продаји оштетили ранијег купца Будимира, односно да се његсва маса не може накнадити из остале имовине продавкиње или бар да је то вероватно — што је меродавно за правилно пресуђење ствари, то је на основу § 604 од. IV Грпп. одлучено као у диспозитиву". Закључак Касационог суда од 4 септембра 1939 г. Рев. 1151/39. Да би пуномоћник могао пуноважно менично обвезати неписмеког властодавца, нужно је, да власт, која тврди пуномоћство, у потврди констатује, да је властодавцу прочитан овај део пуномоћија, којим даје овлашћење пуномоћнику, да га менично обвеже. По тражењу тужилачке задруге суд је издао менични платни налог, по коме је туженима Д. и др. наложено да плате тужиљи 100.000 дин. меничног дуга. Тужена Д. благовремено је приговорила меничном платном налогу, наводећи, поред осталог, да меницу није потписала, пошто је неписмена нити је своме пуномоћнику М. издала пуномоћије, да је менично