Branič

„БР АНИЧ-

међутим поднесена само протнву уредника и пнсца, а није поднесена и против издавача и власника листа, који је познат и приват. тужиоцу. Према томе, кад тужитељ није и ову двојицу последњих тужио, из ове конкдудентне радње несумњив је закључак, да је наспрам њих одустао одтужбе, па следствено напред изложеноме одустао је од тужбе и наспрам оптужених. Ценећи предње наводе Касациони суд је нашао у погледу чл. 89 зак. о штампи да су таксативно предвиђени сви случајеви у којима може бити места примени одредаба из општег кривичног законика, по кривичним делима из закона о штампи, па како у навед. чл. 89 зак. о штампи важност одредаба из §§ 88 и 89 к. з. није проширена и на кривична дела учињена путем штампе, то су неумесни сви напред изложени наводи и закључци у ревизији о одустанку приватног тужиоца од тужбе наспрам оптужених по овоме предмету. Према томе не стоји ни наведена повреда зак. из § 337 тач. 1 в к. п. Најзад, истакнута је повреда из § 337 тач. 1 г к. п. али није навео у чему се та повреда састоји, те се оаа повреда изнета у ревизији у смисду § 340 од. 1 к. п. није ни могла узети у оцену. Стога је Касациони суд ревизију у погледу повреде из § 337 тач. 1 а и в к. п. морао одбацити на основу § 345 од. 1 тач. 2 к. п. као очигледно неосновану у погледу новреде из § 337 тач. 1 г к. п. па на основу § 345 од. 1 тач. 1 к. п. одбацити као недопуштену. Приватни је тужилац уложио ревизију у погледу опт. К. Г. због повреде материјалног закона из § 337 тач. 1 а. к. п. јер да је дело и за њега доказано казивањем В. Н. али Касациони суд налази, да се ови наводи односе на питање доказа, па како ово питање према §§ 274, 335—337 к. п. не може бити предмет ревизије, то је исту у смислу § 345 од. 1 тач. 2 к. п. морао одбацити као недопустизу. Поред овога прив. тужилац уложио, је призив због благе казне, одлуке суда о трошковима и о упућивању на редовни пут за оштету. Касациони суд је нашао призив у погледу казне неоснованим, а у осталом делу призиву дао места. Предлог за гоњење по делу из § 380 к. з. има се ставити у року од три месеца од дана прнјема тужбе иди платежног налога, а не од дана ■звршене исплате дуга. Апелациони суд решава, да оптужби нема места и кривично поступан>е обуставља на основу тач. 3 § 208 к. п. и т. д. I. По одбачају кривичне пријаве од стране државног тужиоца у Н. С. решењем бр. КК. 148/1936 преузео је гоњење приватни учесник М. С. и подигао оптужницу противу А. Ж. оптужујући га, што је после 2 новембра 1935 год. издао налог судском извршитељу Н. Б. из Н. С. да спроведе оврху противу приватног учесника, ради 750 дин. т. ј. што је судским путем тражио обезбеђење и наплату остатка главнице од 750 дин. са интересом и ако је знао, да му је овај дуг од стране приватног учесника у целини био измирен до 2 новембра 1935 г. услед чега је приватни учесник био приморан платити му 590 дин. главнице, 88.50 дин. интереса и неосновапо проузрокованог трошка у износу 158 дин. укупно 836.50 дин. чиме да је починио преступ из § 380 к. з. Апелациони суд у Новом Саду, Копа 306/1937 од 1 јуна 1937 г. к з гони по предлогу, да је предлог за гоњење закашњен, јер је приватном учеснику препис тужбе ради наплате дуга био уручен 10 априла 1934 год, према чему је приватни учесник тога дана сазнао за кривично дело и учиниоца па је предлог за прогон морао бити стављен у смисду § 85 од. 2 к. з. најкасније 10 јула 1934 г. Међутим, кривична пријава у предметном случају је поднета тек 3 фебруара 1936 г., те је према томе, предлог за прогон закашњено стављен, па је на основу изложенога ваљало одлучити, да оптужби нема места и кривично поступање обуставити на основу § 203 бр. 3 к. с. п. и т. д. Апелациони суд у Новом Саду Копа 306/1937 од 1 јуна 1937 г.