Branič

642

„Б Р А Н И Ч"

II. По одбачају кривичне пријаве од стране Др. тужиоца у Н. С. решењек КК. 765/1935 оштећени је преузео гоњење и подигао оптужницу противу К. С. што је 11 децембра 1934 г. поднео меничну тужбу Среском суду у Н. С. противу оштећеног Р. С. за дуг од 130 дин. и противу истога издејствовао менични платни налог I мен. 658/1934 за 130 дин. глав. дуга и 83,57 дин. нарничних трошкова, па је на основу овог меничног платежног налога преко извршних власти извршио наплату од оштећеног суму од 213.57 дин. колико му је суд досудио и ту је наплату извршио у месецу мају 1935 г. и ако је још у јануару месецу 1935 г. позитивно знао, да му је оштећен* естатак дуга од 130 дин. исплатио 30 јула 1934 г. чиме да је починио преступ из § 380 к. з. Апелациони суд установио је, да се оштећени у току крив. поступка није уопште придружио истом ради остварења свога тачно означеног прниатно правног потраживања, према чему по § 6 од. 7 к. п. у в. § 295 од. 3 к. п. није стекао својства приватног учесника. Како се пак у предметном случају ради о делу за које се гони по службеној дужности, а државни тужилац је пријаву одбацио, гоњење може лреузети и оптужницу подићи по § 53 к. п. прив. учесник, па обзиром да оштећени према напред наведеном није приватни учесник, то у конкретном случају нема захтева овлашћеног тужиоца. Поред овога је иначе предлог за гоњење закашњен, јер је оштећеном менични платни налог био уручен 3 јануара 1935 г. према чему је оштећени тога дана сазнао за кривично дело и учиниоца, те обзиром да се кривично дело у питању гони по предлогу, то је исти имао бити стављен најкасније 3 априла 1935 г. а кривична пријава у предметном случају је поднета тек 6 јуна 1935 г. те је исти закашњен. На основу свега изложенога обзиром да нема захтева овлаштеног тужиоца, као ни потребног предлога за подизање оптужбе, ваљало је одлучити на основу § 208 бр. 3 к. п. да оптужби нема места и кривично посту*ање обуставити. Апелациони суд у Новом Саду, Копа 49-3/1936 од 20 октобра 1936 г. Бесправно ловљеше дивљачи на државном добру и одношење исте је дело из § 316 бр, 4 к. з. (Касациони суд у Новом Саду бр. Кре 214/1939, од 7 новембра 1939 год.). Окружни суд у С. објавио је пресуду бр. Кзп. 215/1931 од 26 марта 1934 г. којом је прогласио кривим опт. В. П. што је неустановљеног дана 1930 г. У К. у шуми државног добра „Беље" убио две срне у вредности 2000 дин. тс их одузео у намери да присвајањем истих прибави себи противправну »мовинску корист из којих доказних чињеница излази кривично дело преступа крађе из § 314 од. 1 ст. 2 к. з. Стога Окружни суд као кривични зборни суд осуђује опт. В. П. в« основу § 314 од. 1 ст. 2 к. з. и т. д. Поводом ревизије и призива Оделење Б. Београдског Касационог суда у Н. Саду донело је ову пресуду: Касациони суд уважава ревизију д. т. мзјављену због повреде мат. закона из § 337 т. 2 к. п. на штету опт. В. П. те поништавајући пресуду окр. суда у погледу овог оптуженог за дело учик >ено на штету државног добра „Беље" квалификује ово дело као злочин из § 316 тач. 4 к. з., те осуђује опт. В. П. на основу § 316 од 1 к. з. и т. д. а са доле наведених разлога. Против пресуде окружног суда државни тужилац је уложио и то: нризив, због благо одмерене казне и ревизију, због повреде материјалног закона и из § 337 т. 2 с. кр. п., што је Окружни суд у даном случају погрешно примењио § 314 од. 1 ст. 2 кр. з., пошто држ. добро „Беље" припада држави, дакле јавној установи, која експлоатише исто у сопственој режији, да би на тај начин, обрађивајући га рационално, приходима од истог послужио само и једино општем интересу. Касациони суд је нашао: да из чињеничног стања установљеног од стране Окружног суда у напад. пресуди произлази: да је оптуженик В. П. означеном приликом у оптужници у шуми државног добра „Беље" убио две срне и одузео их у намери да присвајањем истих прибави себи противправну имовинску корист. Према чл. 1—3 закона о организацији и уређењу