Branič

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

647

ИЗ АДБОКАТСКЕ КОМОРЕ ЗАГШСНИК XI редовне скупштине Адвокатске коморе у Београду, одржане на дан 29 октобра 1939 године у сали Окружног суда за округ београдски у Београду. Претседник коморе Владимир Симић отвара скупштину у 9.20 часова. Пре ирелаза на дневни ред претседник позива скупштину, да се сети умрлих колега — чланова Коморе у протеклој години и то: Шкорића Михаила из Шапца, Стошића Душана из Пожаревца, Петковића Добривоја, Вукосављевића Миливоја и Бошковића Драгослава, свих из Београда, Недељковића Владислава и Вукосављевића Драгутина из Ваљева, Богатинчевића Теодора из Београда и бив. адвоката и члана наше Коморе, који је био и заменик претседника Дисциплинског већа Павлићевића Војислава, што скупштина и чини устајањем и узвиком: Слава им! За овим претседник поздравља изасланика господина Министра правде г. Миливоја Пурића, начелника министарства; претседника Удружења судија г. Војислава Паљића, члана Касационог суда; професора Универзитета у Београду г. Др. Драгољуба Аранђеловића; г. Стојана Јовановића, судског ннспектора министарства правде; г. Миодрага Филиповића, претседника Окружног суда за град Београд и г. Ђуру Остојића, судију Окружног суда за окр. београдски, који су присутни на скупштини, што и скупштина чини одмах затим. После овога претседник поводом десетогодишњице постојања Адвокатске коморе у Београду чини следеће констатације: а) Кретање рада и пословања саме Коморе и свих њених установа, Одбор је у виду статистичких прегледа изложио у своме овогодишљем извештају. Није потребно да понављам стања која су тамо изложена јер сте Ви то прочитали у Браничу који вам је благовремено достављен. Та стања ироистичу из књига и Коморине архиве и она као и свака статистика, дају слику онога што је било по количини, по обиму пословања а наравно не и онога шта је то пословање престављало и по садржини. Да би се та слика употпунила треба имати у виду и све извештаје са свих до сада одржаних скупштина Све је то вама познато, у колико се ко интересовао да ове ствари прати, јер је све штампано у нашем органу Б р а н и ч у. Када се ради о десетогодишњици нашега постојања, дужност ми је, водећи рачуна о свима нашим колегама ко.ји су од њенога почетка вршили функције у свима установама наше Коморе, да нагласим и утврдим: да су сви досадашњи коморини претставници обавили своје дужности добро, са довољним тактом и према могућностима са доста успеха. Довољно је ако за тачност овога трвћења нагласим, да наша надзорна власт, г. Министар правде, није нашао разлога да ма и један једини пут за ових десет година било опомене, било скрене пажњу Комори на закони круг њене надлежности, што значи да она никад није извршила прекорачење у погледу својих функција, својих дужности и својих овлашћења по Закону о адвокатима. Када се путем закона једном сталежу призна аутономија и када тај сталеж у кругу своје аутономије врши једну делегирану државну власт, онда је овакова једна констатација, после десетогодишњег рада, од изванредног значаја и за тај сталеж и за његову аутономију. Тиме је доказано да је наш рад додељену аутономију заслужио и ту лежи разлог, што је он своју аутономију и сачувао. Зато у будуће може да буде речи само о проширењу наше аугономије, а никако о њеном ограничењу. б) Циљеви Адвокатске коморе првенствено су моралне природе, а затим су и одбрана права адвокатског сталежа, као и то да адвокати врше своју дужност. Јер адвокатура је вршење једне јавне службе. Ради остварења ових циљева јасно је да је потребна сарадња свих чланова Коморе. Уосталом Адвокатска комора је, по самој дефиницији у закону, целокупан број адвоката уписаних у именик. После 10 година постојања слободно можемо констатовати, да у постизавању овако постављених циљева наше Коморе ми полако напредујемо. Још нема пуне сталешке свести о томе да је Комора највећа потреба за