Branič

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

649

То је било, што треба нарочито имати у виду, у времену када у Јавном животу наше земље појаве оваког хармоничног и споразумног рада нису биле баш тако честа појава. Адвокатски сталеж има и права и разлога да ову чињеницу подвуче, јер она илуструје оне интелектуалне и моралне квалитете који треба увек да карактеришу претставнике правничког реда. И када се данас у нашој земљи врши извесно ограничење сфера интереса и подела надлежности за вршење јавне власти, што треба да претставља један нови тип државног уређења, ми адвокати можемо са сигурношћу очекивати да то ни у колико неће утицати, нити пак изменити стање наших већ традиционалних, хармоничних и разумних односа. * Када данас на овој скупштини, поред осталог, правимо известан биланс посто.јања и рада наше Коморе и свих њених установа за ових 10 година, сматрам за своју дужност да поменем још једну десетогодишњицу. Постоји извесан број наших колега и другова који данас навршавају пуних десег година, и неколико месеци више, свога учествовања као изабраних претставника у разним установама наше Коморе. Ту пре свега долази наш претседник Дисциплинског већа колега г. Стеван Вагнер. Од конституирајуће скупштине у 1929 год., г.а кроз све изборне скупштине за ових 10 година, он је почаствован избором за ово, може се слободно рећи, најтеже и пуно одговорности место у Комори. Ту затим долази наш први претседник Коморе, колега г. Обрад Благојевић, који је заслужан и за доношење Закона о адвокатима и за увођење у живот свих установа наше Коморе, који је стално биран и једино он, за члана адвокзтских судија при Касационом суду. У Одбору коморе десетогодишњаци су колеге г. г. Др. Иван Рибар, Милан Живадиновић и Драгомир Ивковић. Г. Жнвадиновић који је и пре образовања Коморе, исто као и г. Др. Ркбар, био више година веома активан ччан и секретар Удружења јавних правозаступника, које је претеча Коморе и које је деценијама истрајно радило на доношењу Закона о адвокатима, био је прво члан Одбора и његов секретар а од 1935 год., и заменик претседника. Г. Ивковић већ више година врши тешку секретарску дужност, а г. Др. Рибар је један од најбољих друј ова, изванредно корисан члан, чије су иницијативе у Одбору биле увек срећне и корисне. У Дисциплинском већу, поред г. Вагнера, стално су бирани и колеге г. г. Рада Атанасијевић и Милош Цукавац из Ћуприје; онај последњи све док су у то веће били бирани чланови из унутрашњости. Колега Атанасијевић био је прво члан, а од 1932 г. заменик претседника већа и стални сарадник г. Вагнера. Најзад, за једну функцију која још није дошла до примене, али за коју је избор можда знак највећег поверења и уважења, а то је за чланове испитне комисије, стално су били бирани за ових 10 година колеге г. г. Михаило Тадић, Љубомир Радовановић. Нажалост, г. г. колеге чланови испитног одбора нису били у могућности да врше ову своју функцију, у којој би дато поверење својих колега оправдали, јер је без икакве потребе одлагано ступање на снагу прописа по којима се полагање судијског и адвокатског испита има полагати пред Одбором састављеним од судија и адвоката. Ја овом приликом честитам колегама којима сте ви, господо колеге, путем својих скупштина, тако истрајно указали своје поверење. Они су то новерење и оправдали. Истовремено именоване колеге претстављају онај број наших часника у Комори, мора се признати у доста малом броју, који су одржавали континуитет у раду Коморе. Тај континуитет који обезбеђује изграђивање једнообразности у поступању и праксе у сталешком правосуђу јесте фактор од великог значаја за будућност и рад оних који ће доцније доћи. За овим претседник даје реч г. Војиславу Паљићу, претседнику Удружења судија, који поздравља рад скунштине. Г. Паљић говори о заједничком интересу и судија и адвоката, о независном правосуђу и моли адвокате, да се и они заложе за остварење таквог правосуђа. Приступа се другој тачци дневнога реда — избору три оверача записника, па је на предлог претседника скупштина изабрата за овераче записника Павла Тодоровића, Милана Костића и Тодора Начића, адвокате из Београда .