Branič

О ПОТПИСИВАЊУ СУДСКИХ ОДЛУКА И АКАТА

99

потписивао само она акта, којима се припрема или одређује рочиште у грађанским споровима, дакле, одлуке и акта спореднијег значаја. Ступањем на снагу судског пословника, који се службено зове СП., у многоме је измењен начин потписивања судских одлука, али не у циљу увођења бољег реда или једнообразности, већ обратно. Слободно се може рећи, да у овом погледу влада један неред; сви потписују, потписује шта ко стигне и све то ваља, све пролази. По овим новим прописима судије не потписују одлуке, које су доносили, у опште акте у којима су суделовали. Записнике о претресима по најтежим делима, где учествује пет судија, државни тужилац, окривљени, оштећени, доста адвоката, оверавају само претседник већа и записничар. Њих двојица потпишу концепт пресуде и готово више се потпис судије у предмету не појављује. У једном тако важном чину судије не потписују ништа, а претседник већа врло мало. У једном суду може служити човек као судија дужи низ година, па да нигде не остави свој потпис сем на платном списку. Судија ће, дакле, извиђати, судити и пресуђивати. али неће имати прилике да службено види како изгледа израђена пресуда?! У овим новотаријама ишло је се и у нелогичности. Узмимо на пример § 291 Законика о судском кривичном поступку. По овом пропису „пресуду ће израдити један судија, кога претседник за то одреди." На крају овог истог прописа стоји: „Пресуду ће потписати претседкик и записничар". Где ли је овде логика?! Пресуду не потписују и не прегледају судије, које су је изрекле: пресуду неће потписати ни окај судија, који је учествовао у њеном изрицању и који ју је израдио, а мора да је потпише записничар!? Са тако званим „отправцима" пресуда стоји још горе. Ове не потписује ни претседник, ни записничар, већ на њих се удари један печат, где је поред имена судије утиснуто још иеколико речи, које нису баш стилизоване у духу нашег народног језика и испод тога се стави својеручно неколико кривих црта нека шара, која треба да означава нечији потпис, а која се врло тешко може да одгонетне. Кад је реч о овим „отправцима" хоћу да изнесем праксу у погледу потписивања истих на једном нашем правном подручју, из чега ће се видети колики је се значај придавао потпису. У Црној Гори све до увођења новог законодавства пресуде које су даване парничарима потписивао је претседник суда са секретаром, па ма они и не учествовали у суђењу. Овде је била једна несагласност. Концепт пресуде су потписивале судије које су судиле а пресуду за парничара претседник суда, који није судио, али ова несагласпост је боља од данашње праксе по којој се поесуде потпксују печатом. Што је речено за ове „отправке" важи и за скоро сва акта која излазе из суда. Нигде потгшса судије, све сам печат. Гледао сам једно уверење, које је издао један окружни суд. На истом уместо претседниковог потписа ударен је штамбиљ на коме је оштампано