Branič

ПИТАЊЕ УВРЕДЕ У НАЈУЖЕМ ПОРОДИЧНОМ КРУГУ итд. 101

учествовали. Свакако да ова и оваква рађена пресуда није и не може бити онаква као пресуда коју би прегледале и потписале и остале судије које су у суђењу учествовале, јер потписивање то је увек једна врста контроле и себе и другог. Прн данашњем начину потписивања пресуда у концепту може у исту да се нешто унесе или неунесе, намерно или ненамерно, са чим се остале судије, које су у суђењу учествовале не слажу или су чак шта више томе и противни, а по квалитету пресуде цени се способност и вредност не оног које исту потписао, већ и оног ко је учествовао у доношењу исте. Овај и овакав начин рада није наш, народни, већ стран, туђински. Ово је бивша аустро-маџарска мода, која је без икаквог разлога пресађена на наше здраво народно тле. Ми истина немамо за собом хиљадугодишњу културу, али имамо нашу стогодишњу културу, која је наша, која је никла, обрађена и обрађивана у нашем народу. Кад, дакле, имамо нешто чисто наше, онда шта је коме требало туђе. Овај начин рада код Аустро-маџара имао је и оправдања донекле, јер су њихови судије били племићи са оним звучним „фон" који су се радије и више бавили ловом, јахањем, коцком и другим беспослицама, него ли званичним радом, па је било потребно због ове отмености и растерећивати их. ЈМеђутим то код нас није потребно. Наш судија је човек из народа у највише случајева, он хоће да ради, па га не треба ни раетерећивати на овај начин. У осталом ово није никакво растерећивање. Није погребно утрошити много времена да се једна израђеиа пресуда прегледа и потпише. Од почетка канцеларијског времена до почетка суђења, што износи најмаЊе један сат, судија је у стању да прегледа и потпише знатно већи број пресуда, од броја пресуда, које је прошлог дана изрекао. У сваком случају времена има доста било пре почетка или по завршеном сућењу или у дане када се не суди. Према свему напред казаном излази, да је неопходно, у погледу потписивања судских одлука и других аката, изменити судски пословник тако да се овај посао обавља онако како је обављан док није било овог судског пословника, а штамбиље за потпис судија комисијским путем унишгити, те да се апсолутно онемогући њихова употреба.

Др. Љубомир С. Вагнер, адвокатски прдправник — Београд. Питање увреде у најужем породичном кругу и § 297 зк. з. Код питања увреде у опште па и оне предвиђене нашим кривичним законом појављује се један врло интересантан проблем а на име: да ли усмено или писмено изјављена поверљива саопштења у најужем породичном кругу, којима се изјављује омаловажавања једног одређеног лица, могу бити предмет кривичног де-