Branič

116

,Б Р А Н И Ч*

у једном правном систему са компликованим законима материјалне и формалне природе, какав постоји у данашњим модерним државама, Једина предност пороте, да судовање приближава народу, ако би се и могло рећи да порота има ту предност, даде се много ефикасније постићи поједноставњењем како материјално-правних тако и формално-правних прописа, које би у по могућности што већој мери требало довести у сагласност са народним правним схватањем, како се то у последње време много предлаже у националсоциалистичкој Немачкој. Увели ми лајике у кризично судовање или ие оно ће увек остати страно и неразумљиво народу, ако се буде вршило путем компликованих законских прописа и празних појмова. Не смемо коначно заборавити, да се уз данашње компликоване законске прописе ни многи правници не могу снаћи у судовању и да врло често доносе и те како погрешне одлуке, а онда се поготово не може очекивати, да би такви закони могли бити разумљиви лајицима. Писац је изнео историски развој истакнутога проблема заједно са приказом разних система пороте у појединим државама, ту и тамо можда и много опширније него што је то било потребно, при чему се каткада п сувише удаљавао од основне теме. Ипак не треба ово схватити као приговор с обзиром да наша кривично-правна књижевност нарочито у погледу формалног кривичног права нема тако много дела, услед чега јој такви прикази никада не могу бити на штету. Оно је више на штету самом овом делу о пороти као таквом, јер се удаљавањем од основне теме губи прегледност дела. Захваљујући томе удаљавању и могло се догодити, да нпр. од 188 страница књиге отпане на историски део 132, дакле отприлике три четвртине. У наставку писац излаже досадашња запажања у науци како о предностима тако и о слабим странама пороте као и мишљења наших најистакнутијих правника по овом питању, која су ови изнели приликом реформе нашег кривичног судског поступка. При томе нарочито истиче мишљење Др. Станка Франка, проф. Загребачког универзитета, који сматра, да би се лајицима могло дозволити суделовање у кривичном судовању у штампарским стварима, док у осталим само у форми неког саветодавног органа. Иако је сво гледиште без сумње занимиво и оригинално ипак налазимо, да ни у тој форми не би требало дозволити лајицима суделовање у кривичном судовању, осим у штампарским стварима с обзиром да су закони о штампи закони у којима се много истичу политички моменти, а врло често рађени ка брзу руку и са прилично недотераним прописима. Али уколико би се ипак хтело увести лајички елеменат и ми бисмо били онда за солуцију, коју предлаже проф. Др. Франк, јер она претставља најмању опасност од суделовања лајичког елемента у кривичном судовању. Дело Др. Бајера без сумње има за нашу правну литературу своју одређену вредност. Не може се рећи, напосе за наше данашње прилике, да је аутор изабрао актуелну тему, кад знамо, да је у нашем кривичном законодавству лајички елеменат искључен из суделовања у судовању. Ипак то не значи да ова тема није интересантна за правнике, једно што је у законодавству великог броја држава задржан утицај лајичког елемента у кривичном судовању и друго, што порота има много својих присталица у науци кривичног права. С обзиром да изабрану тему, која је свестрано обрађена у страној литератури, а о којој је и код нас доста говорено, није се ни могло очекивати, да ће писац изнети неке нове и прихватљиве предлоге и разлоге за увођење пороте. Ради тога главна вредност овог дела лежи у систематски приказаном историском делу овога проблема, који може корисно послужити нашим писцима приликом обраде исте или сличне теме. Услед тога вероватно и оставља дело утисак као да се ради о некој више, мање успелој докторској дисертацији, што може служити на част писцу као младом правнику. Извесну новост у вези са насталим административним изменама у нашој Држави претставља мишљење писца, да би у Бановини Хрватској требало увести пороту, како би се на тај начин судовање приближило народу. Међутим искуство је показало, да порота не претставља никакво, приближавање судовања народу и народним правним схватањима у позитивном смислу. Што се пак тиче саме потребе да се право и закони приближе народу она важи како за Бановину Хрватску тако и за целу нашу Државу, а и остале народе. Сузбијање криминалитета као непријатеља правног и културног поретка уопште за-