Branič

НЕКРОЛОГ

II?

једничка је потреба свих народа. Па како су кривични законици и кривични судски поступци сретства за сузбијање криминалитета они више мање могу бити исти код свих народа са отступањима која се покажу као нарочита потреба дотичнога народа. Друго је опет питање, да ли наш садашњи КСП. одговара потребама нашега народа, а с тиме у вези и потребама осталих народа, и ако се нађе да не одговара, да ли би било згодно да у том случају Бановина Хрватска приступи реформи и на тај начин послужи осталим деловима Државе као пример. Не видимо наиме никакав Оправдан разлог и потребу, да се Бановина Хрватска у погледу кривичног законодавства одваја од осталих делова наше Државе, јер најмање што се може желити јест то, да барем наша Држава има јединствено кривично законодавство, па би и свака реформа требала водити о томе рачуна. У нашој књизи: »Проблем правних лекова у кривичном праву" ми смо делимично говорили о једној таквој реформи, која би била у сагласности са правним схватањем нашег народа. Предлог који ставља писац, не изгледа нам ни добар (јер смо против увођења пороте) а ни изводљив (уколико жели увести две врсте псроте, грађанску и сељачку, кад знамо, да је данашњи друштвени живот толико испреплетен, да би се тешко могло ударити оштру разлику између сељака и грађана). Др. Ј. Кулаш, адвокат.

НЕКРОЛОГ ■Ј Др. Милета Ст. Новаковић После краће болести умро је у Београду 19 марта ове године Милета Ст.. Новаковић, редован професор Београдског правног факултета за Међународно јавно право, ранији декан и заменик ректора Београдског универзитета, члан многих домаћих и страних правничких удружења, делегаг наше Владе и наших правника на многобројним међународним конгресима, заменик судије у Хашком сталном међународном суду, писац многих дела, монографија и чланака из Међународног јавног права. Смрћу свог научног радника прекинула се научничка и професорска делатност која још није била потпуно завршена, јер је пок. Новаковић још увек активно сарађивао на науци Међународног права, којој је посветио сав сзој живот и сву своју љубав. До пред његову смрт читали смо из његовог пера чланке и расправе у којима се тражи и иредлаже боља будућност човечанства. Пок. Новаковић, и ако син .једног од највећих историчара наших, пок. Стојана Новаковића, никада у својој скромности није тражио туђе помоћи. Скроман и повучен, он је крчио пут солидним научним радом који г а је довео на универзитетску катедру и створио му репутацију озбиљног научника. Никада га нисмо видели у првим редовима како тежи да се истакне. Чекао је да му драги нскажу признање које му је с правом припадало. То је разлог, што у последње време нигде не бљешти име овог човека и научника нити је оно везано за друга мање-више ком4 промитована имена. И у политици пок. НоЕаковић заузима исти став: тих и повучен, сн ради предано на идеји мира који могу остварити само дубоко свесни и у истини слободни народи. Зато је он увек био и остао на терену демократије која најбоље одговара његовим слободарским идејама. Ма да никад у вођству странке којој је прииадао, он претставља увек сигурну резерву да заузме место палог борца из првих редова. Сарађивао је у многим нашим и страним часописима, а од већих дела ваља поменути н.егове радове: Друга Хашка конференција мира, Рад Хашког избраног суда, О међународној правној заштити поверилаца једне државе (поводом Драгове доктрине),' Србија и Дунавска обалска комисија, Друштво народа, Кодификација Међународног права, Еволуција идеје мира, Савремени ратови и ратно право, низ чланака из области праксе^ међународних судова, и нарочито његово систематско дело »Основи Међунарбдног јавног права«, које је у двема првим објављеним књи-