Branič

6Р1И1Ч

Год. XXVIII Београд, Априла 1940 ^р. 4

«Б Р А Н И Ч« Орган Адвокатских комора уБеограду ш Скепљу Сходно постигнутом споразуму и сагласним одлукама Одбора комора у Београду и Скопљу часопис БРАНИЧ постао је орган и Адвокатске коморе у Скопљу. Овај споразум и донете одлуке почињу да се извршују са свеском за Април ове 1940 године. У будуће у БРАНИЧУ ће бити саопштаван и службеки рад Коморе у Скопљу, а бројеви ће се слати и свима адвокатима на њеној територији. Поред тога биће проширен и број сарадника часоииса јер ће, у то верујемо, колеге са територнје скопске Коморе слати своје доприносе из судске праксе и права уопште своме органу. Поводом овога значајног догађаја потребно је и корисно подвући извесне чињенице из прошлости које сликовито илуструју културни и интелектуални напор адвокатског сталежа у Србији за време нешто дуже од педесет година. БРАНИЧ је најстарији правни часопис у Србији који се одржао. Почео је да излази као орган Удружења јавних правозастунника 1 јануара 1887 године. Почео је као „лист за правне и државне ^ауке".' Ова његова ближа намена веома речито илуструје тежње ондашњих јавних правозаступника. С једне стране тежња „да се узвиси морални углед правозасгупничкога реда у Србији", како то каже члан уређивачког одбора Ђорђе А. Ненадовић у капису „Српским правницима", а с друге стране потреба „савладати све тешкоће, што произилазе из недовољне било умне било материјалне потпоре оних, који су по своме занимању позвани да потпомогну и одрже правничке листове код нас", како стоји у приступној речи. У приступкој речи првога броја БРАНИЧД констатује се, да су се за „последњих двадесет година" стручни правнички листови као „Правда", „Говорница", „Судски Лист", „Порота", „Српски Правник" и „Право" смењивали и да је њихова „судба довољно позната сваком правнику у Србији". И баш зато Удружење јавних правозаступника као „прво српско правничко удружење" ставило је себи у задатак и у свој програм унело као најглавнију тачку „оснивање стручног правничког листа, као органа око кога ће се скупљати сва српска правничка интелигенција, да својим радом шири правну и дрнгавну знаност у народ наш, да савесно оцењује све појаве у судској и правкичкој струци нашој и да буде истинити тумач и бранич правде и законитости". Мора се признати да су наши прегходници правилно схва-