Branič

124

„Б Р А Н И Ч"

тили своју улогу у друштву и своје дужности према сталежу, држави и своме народу. То правилно схватање њихово добија нарочиту важност када се има на уму, да су у томе времену стварани основи и темељи наше народне и културне заједнице. Они су дубоко осећали своју пионирску улогу коју им је историја одредила, јер на уводним страницама овога броја БРАНИЧА кажу: „Не може се порећи, да наш правозаступнички ред не стоји на оној висини свога положаја, на којој би требао да стоји, а ; коДу је давно достигао правозаступнички ред у другим јевропским државама; и не може се порећи да је велико поље правне науке, а да се код нас тек почело обрађивати, па је за то недо-, вољна снага појединих радкика, већ је иужна задруга да би се могао савладати огомни рад на томе пољу. Наука нема граница, она непреставо иде у напред, остављајући за собом научна испитивања као семе које може само ономе донети плода, који га негује и развија, а само кад удружена снага више њих буде обрађивала поље, на коме је то семе тек никло, док другим народима већ и плод доноси, онда ће се оно брже развити у мврсто стабло и неће проћи много времена, па ће донети и корисна плода". Овај нешто наиван али искрен тон, пун поуздања, вере и ведрих погледа у будућност, сликовито карактерише духовно стање наше интелигенције онога времена. Скромност, љубав према држави, наролу и слободи, тежња ка бољем, вишем, напредном и савршенијем, жеља за правдом, за законити поредак и законитост, то су биле оне моралне вредности које су прожимале духовни и културни живот народне интелигенције у нашој ужој домовини. У томе знаку се живело, у томе духу се радило и стварало; такви су темељи каше народне и културне заједнице. У таквоме амбијенту васпитаване су и изграђиване доцније генерације. Историјска судбина је хтела да се у те темеље уграде и кости најбољих синова народа, да се положи жртва за слободу, за независност и за ослобођење и осталих делова наше народне целине. На томе трновитом путу и у томе тешком успи њању није, сасвим је природно, још могло доћи до „корисног плода" на пољу науке и научног стварања о чему су сањали наши претходници. На томе пољу посејано семе још се није развило у „чврсто стабло". Ту има још много да се ради и да се ствара. Од почетка свога излажења и доцније, као орган Удружења јавних правозаступника, БРАНИЧ је по замисли својих оснивача, по садржини својих бројева и по броју лица из правничког сталежа имао шири домашај. Њега је издавало Удружење јавних правозаступника, али је он био орган „првог српског правничког удружења" и имао је амбицију да се око њега сакупи „сва српска правничка интелигенција". Ово се није односило само на адвокате и правнике у Србији, већ и на оне ван Србије. Већ у нрвим бројевима листа види се да су чланови