Branič

ПРАВНИ КАРАКТЕР ПОТРАЖИВАЊА ДРЖ. ХИП. БАНКЕ

143

траживању признају како пр&во првенствене наплате, тако и сва остала права и повластице, која су призната државним потраживањима специјалним законским прописима. Тако например држави је признато право првенствене наплате за дугујућу порезу по чл. 146 Закона о непосредним порезима. Исто тако држави је признато право првенствене наплате за таксе, које је извесно лице обавезно да плати ■ чл. 32 Закона о таксама. Међутим из саме природе потраживања Државне хипотекарне банке јасно излази да је оно приватно правног карактера и да оно не може нити сме да ужива оне привилегије, које су признате само државним потраживањима што потичу из односа јавне службе. Различна схватања о природи правног карактера потраживања Државне хипотекарне банке, јавила су се у одељењима Државног савета. Тако једно одељење при расправи поводом извесног спорног случаја стало је на гледиште, да потраживање Државне хипотекарне банке ужива бенефицију као и свако друго државно потраживање и да се за његову наплату може ставити забрана административним путем у висини допуштеној за наплату државних потраживања. Друго пак одељење Државног савета у сличним случајевима стало је на супротно гледиште. Наиме да потраживање Државне хипотекарне банке није државно потраживање. Услед тог нејасног схватања и разумевања правне природе потраживања Државне хипотек!арне банке, дошло је и до Опште седнице Државног савета, која се тим питањем занимала и најзад донела једно правилно решење. -У образложењу тога свога решења Државни савет у својој Општој седници стао је на једно правилно гледиште у томе, да је потраживање Државне хипотекарне банке приватно правног карактера. Тај проблем о изналажењу правне природе потраживања Државне хипотекарне банке нашао је дакле своје правилно решење пред највишим административним судом, наиме у одлуци Опште седнице Државног савета од 31 маја и 3 јуна 1938 год. бр. 15075/38. Из самог основа потраживања Државне хипотекарне банке као и из оних права и повластица, која су овој установи призната специјалним законом, не може се извести закључак, да је потраншвање Државне хипогекарне банке, државно потраживање. Следствено томе отпада и свака помисао да се том потраживању призна ма каква друга привилегија сем оних, које су предвиђене у Закону о уређењу Управе фондова. При просуђивању правне природе потраживања Државне хипотекарне банке треба пре свега поћи од те поставке да је та банка једно привредно предузеће, једна новчана државна установа. Поред тога треба имати у виду да се главно пословање ове установе, састоји у давању зајмова на непокретна добра, што и сам назив ове установе то потврђује. Готово сва њена нотраживања потичу из односа зајма. Сама природа тога пословања одређује и карактер потраживања Државне хипотекарне банке, односно карактер обавеза њених дужника. То посло-