Branič

146

„Б Р А Н И Ч"

Мнлорад В. Кукољац, судија Среског суда — Алексинзц. Садашњи проблем организације и рада натих судова Конференција београдских адЕОката одржана 29 фебруара 1940 године у Адвокатској комори у Београду бавила се питањем организације и рада у Среском суду за град Београд. Реферат који је конференцији поднео адвокат г. Миодраг Поповић, а који је штампан у званичном органу коморе „Браничу" (свеска за март 1940 г.), констатује да је стање у суду посматрано из године у годину све горе, упјзаво такво, да се више апсолутно не може да подноси. Из реферата се види, да је судска администрација оно, што је код судова несношљиво, и што се мора брзо уредити. Питање Среског суда за град Београд није нажалост, питање само тога суда, то је питање већине судова код нас, јер слично стање у погледу администрације наћи ће се код многих наших судова. То је дакле, један проблем, којим се греба позабавити још одмах и што пре га решити, иначе, последња реорганизација судова, стварањем среских судова у сваком месту, ради бржег и уреднијег пословања, промашиће циљ. Због актуелности самога проблема, желимо да у овом чланку укажемо на извесне недостатке, које сматрамо најглавнијим узроком, што се овај проблем данас поставља готово код сваког суда, а не само код Среског суда за град Београд. За неуспех рада у судовима није узрок немање довољно просторија и немање довољно особља*), нити то сме бити разлог и оправдање за губљење акта, неуредно састављање и отправљање одлука, губљење правних лекова и доставница итд. Не може се ова појава у суду оправдати ни огромним бројем предмета, претрпаношћу службеника, развијеношћу правног саобраћаја и склоношћу средине за парничење. То све може да затрпа суд, да је немогуће одмах по предмету предузети поступак, али никако због тога, не сме доћи дотле, да се не зна где је предмет, да се предмет затури, или да се сасвим изгуби. Не може бити губљења акта, ни рђаве администрације, само ако се ради онолико колико се према расположивом особљу у суду може радити. Ако суд нема довољно особља, не треба да пушта у ток више предмета него што се може уредно и савесно завршити, без преоптерећења особља. Боље је урадити половину од посла, али да је то урађено добро, него одредити 25 претреса, а због неуредног достављања позива или неке друге грешке, недовршити и одложити 15 претреса. То је само нагомилавање послова, којц су без резултата, а због којих ни оно послова што може да се сврши, често пута не свршава се онако како би требало.

* По буџету особљд има лоета, само га треба нравилно распоредити и искористити.