Branič

148

„Б Р А Н И Ч"

ти способности за сваки посао. Истииа, код нас, на жалост многи не мисле тако, већ би се примили и за највеће улоге, непомишљајући ниједног тренутка да ли су за ту улогу способни. То је наша трагедија, коју појачава и чињеница, да се у овом смислу жеље многих остварују, и до изражаја долазе сви они, који у својој амбицији не виде границе, ни своје способности, ни положаја којих се примају. А такав начин одабирања кадра за водеће положаје у чиновничким звањима, не може се сматрати да ће дати корисне резултате. Познавати дакле, особље, то је први и на.јглавнији услов, да се оно правилно и са успехом искористи, а без тога може да се направи само хаос, који ће бити тешко отклонити и исправити. Да ли наше Министарство познаје особље по судовима; да ли оно зна способност и вредност његову и најзад, да ли ово игра какву улогу код распореда особља тј. да ли се о томе води рачуна у Министарству? Раније, пре последњих десет година, у Министарству је имало чиновника, за које се тврдило, да су познавали највећи број: судија и судског особља и да су знали њихову вредност. Ти чиновници су били и главни саветници Министру приликом распореда особља; они су били главни референти за постављање особља, и Министри, који су се мењали и онда, као и сада, знали су да се могу ослонити на тај реферат. Последњих десет година, нажалост, не можемо рећи, да је у Министарству било на положајима референата, који су добро познавали оообље судова, и који су се дуже на овим положајима бавили. У последње време, пак, на положаје, који су водећи, као начелник општег одељења, персоиални референт — шеф отсека, долазили су често људи ван^судске професије. Па не само да су се мењали референти, начелници и остало особље Министарства, него у последње време, баш положаји шефа персоналног одсека и начелника општег одељења су били непопуњени. Ове положаје привремено су заузимали и заузимају поједини чиновници министарства као вршилац дужности. Како се пак, врши једна дужност од чиновника,. који не мисли да на тој дужности остане, или који је само привремено на њу одређен, непотребно је истицати. Резултати се виде. Главно је, да код такве ситуације ни судије најчешће иезнају, ко је у коме моменту на положају начелника, а ко шефа отсека, па када судије нису у стању да упознају своје претпостављене у Министарству, искључено је, да ће Министарство позиавати судије. Водећи положаји у Министарству, нарочито у последње време, служили су појединцима, да се преко њих дохвате само већег положаја у судству, а никако да се са тога положаја нешто постигне за само судство као институцију. Знаии, да се и овде потврђује она појава, задовољење само личне амбиције појединаца. Други фактор у овом пробдему чини тзв. старешински кадар судова — претседници и старешине судова. То су личности које непосредно управљају судовима, врше његову организацијзг