Branič

ИЗ ПЕНЗИОНОГ ФОНДА

153

Г. Милан Живадиновић сматра да се мора тачно утврдити циљ потпорног фонда, а то у чл. 1 предлога није учињено. Г. Павле Тодоровић, адв. из Београда предлаже, да се у чл. 1 унесе: да Управни одбор по слободној оцени цени право на потпору, тако да потпора није никакво право чланова. Г. Тодор Поповић, адв. из Рековца предлаже да се утврди шта се сматра под „стварном потребом" и да се прецизирају услови за стицање потпоре и степен неспособности. Г. Лука Пешић, адв. из Београда сматра да треба начелно пречистити да ли ће се потпора давати само по утврђеној неспособности члана за привређивање у смислу § 5 тач. 1 Правила или ће се усвојити принцип који је изложен у предлогу Управе. Ако се усвоји принцип из предлога Управе онда треба прихватити Правилник овакав какав је предложен. Претседник понова пита скупштину да ли усваја у принципу да се потпоре из потпорног фонда могу издавати члановима и деци умрлих чланова и скупштина ово усваја са једним гласом против. Чига се поново чл. 1 Правилника и после краће дискусије усваја се чл. 1 у следећој стилизацији: „Потпоре члановима ослобођеним од плаћања улога по § 5 тач. 1 Правилника може управни одбор одобрити, по слободној оцени, а према стању Потпорног фонда, висини улога који је члан уплаћивао и стварној потреби". Чита се чл. 2 предлога за Правилник Потпорног фонда. Г. Павле Тодоровић, адв. из Београда: Сматра да Управни одбор једним решењем може доделити потпору за највише једну годину дана а да се за свако продужење мора тражити нова одлука. Г. Лука Пешић, адв. из Београда: Сматра да треба предвидети да се потпора може доделити за најдуже време од 6 месеци, с правом продужења. Г. Радован Никодијевић, адв. из Београда: Тражи да се прецизира овај члан како не би био Управни одбор обвезан да даје потпоре за одређено време без стварне потребе. Г. Миољуб Мишић, адв. из Београда: Сматра да су речи „време трајања" из овог члана неодређене, па да би требало дати прецизнију стилизацију. Говори даље о тешком матернјалном положају деце појединих умрлих колега, -чрочито оне деце чији су очсви улагали у Фонд по 150 дин. мес1'чно. Г. Милор »окмаковић, адв. из Београда: Сматра да би потпоре требало одобравати за време док потреба граје Претсе,,пик објашњава разлоге овакве стилизације и после споразума скупштина усваја чл. 2 у следећој стилизацији: „Висина потпоре не може прећи троструки улог који је члан уплаћивао. Једном одлуком Управни одбор може доделити потпору најдуже за 6 месеци. За свако продужење давања потпоре мора се донети нова одлука". Чита се чл. 3 предлога за Правилник Потпорног фонда. Г. др. Мишко Жокаљ, адв. из Београда: Предлаже да се у овај члан унесе. право Управе на ревидирање већ донете одлуке о додељеној потпори, па скупштина усваја чл, 3 у следећој стилизацији: „Додељена потпора преставља право чланова само за оно време за које је доделЈена, ако за то време постоје услови под којима је потпора додељена". Чита се чл. 4 Правилника потпорног фонда, који скупштина без дискусије усваја у следећој стилизацији: „Потпора се може додељивати и деци умрлих чланова, која уживају ренту, али висина ове потпоре не може прећи висину једномесечног улога за свако дете, заједно са рентом ко.ју већ ужива. Ако су деца без мајке или ова не ужива ренту месечна потпора не може прећи 1500/ 0 месечног улога, за.једно са рентом коју већ уживају". Чита се чл. 5 Правилника Потпорног фонда, који скупштина усваја оез дискусије у следећој стилизацији: „Потпоре члановима Фонда који нису ослобођени плаћања улога па